Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
70
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
ових држава Грчка, Португалија и Белгија биле су савезничке а остале неутралне државе. Став југословенске државе после Првог светског рата био je да су сви уговори са савезничким и неутралним државама у началу остали и даље на снази уколико нису престали да важе по неком од редовних начина престанка међународних уговора. Међутим, та њихова важност није наступила аутоматски већ je требало да се изричито предвиди између страна уговорница. Значи, није било аутоматског правног континуитета између Краљевине Србије и Краљевине СХС односно Јутославије. У прилог овог става наводимо такође престанак важности Конкордата између Краљевине Србије и Свете Столице од 24 јуна 1914 (4). Другојачије се поставило питање даље важности уговора Краљевине Црне Горе. С обзиром на уједињене Црне Горе са Краљевином Србијом новембра 1918 односно стварања Краљевине СХС престао je субјективитет црногорске државе. Сви уговори Црне Горе имају се сматрати уташеним. Такав став заузеле су главне савезничке и удружене силе које, иако су неке од њих имале уговоре са Краљевином Црном Гором, прелазе ћутке нреко тога у поменутом чл. 12 Уговора о заштити машина и не инсистирају да исти и даље важе. Остале савезничке и неутралне државе заузеле су сличая став на тај начин што су постигле сагласност са Краљевином СХС да се ранији уговори са Краљевином Србијом прошире на целу територију СХС. Тако су се стране уговорнице посредним путем изјасниле негативно о даљој важности уговора Црне Горе. Стога се може узети да су сви уговори Краљевине Црне Горе престали да важе нестанком црногорске државе као посебног субјекта међународног права. Ово утолико пре што je, поред ових правних разлога, сличне уговоре о предмету регулисања имала и Краљевина Србија са истим земљама a њихова се важност после Првог светског рата простирала на целу територију Краљевине СХС, тј. и на територију бивше Краљевине Црне Горе. Разумљиво je да су престали да важе и двострани уговори између Кра.тьевине Србије и Краљевине Црне Горе с обзиром да je југословенска држава после Првог светског рата представљала јединствени субјект међународног права. Поред обавеза Краљевине Србије, на Краљевину СХС прешле су и финансијске обавезе Краљевине Црне Горе. Основ за преузимање тих обавеза налазимо у примени општих правила о сукцесији држава с обзиром да су те обавезе биле везане за територију једне државе ко ja je у целини ушла у састав неке друге државе. После Првог светског рата најмање се проблема, поставило у вези са даљим важењем оних вишестраних конвенција и споразума чији je потписник била Краљевина Србија с обзиром на њихов општи характер. Све оне и даље су обавезивале Краљевину СХС односно Југославију.
(4) Конкордат између Србије и Свете Столице у Риму, закључен у Риму 24 јуна 1914 („Српске новине“, 1914, бр. 199); После Првог светског рата образована je једна комисија за- пзраду новог нацрта конкордата. После дутих дипломатских преговора на дан 25 јула 1935 потписан je нови конкордат. Услед притиска јавности Конкордат није ратификован већ je био дефинитивно повучен.