Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

71

Поред питања даљег важења уговора и обавеза Краљевине Србије било je и других практичних разлога који су били узрок једној великој распри и дискусији после Првог светског рата, а найме, да ли je Краљевина СХС односно Југославија нова држава или стара, тј. наставак Краљевине Србије. Проблем je добио посебан значај у вези са тумаченьем и применом чл. 297 Версајског уговора који се односи на могућност задржавања и ликвидацију свих им-ања која на теритојама савезничких и удружених сила припадају немачким држављанима или друштвима од њих контролисаним. Изузетак од овог права учишен je за нове државе потписнице Версајског уговора као и за оне државе ко je не учествују у накнадама штета ко je ће Немачка (чл. 297 под х, § 2, ст. 2). Краљевина СХС приступила je ликвидацији немачких добара на југословенској територији и задржала износ ликвидације за себе сматрајући да она не потпада под изузетак учишен у чл. 297 Версајског уговора, тј. да она није нова држава. Против оваквих аката Краљевине СХС немачки држављани подигли су тужбе код Мешовитог југословенско-немачког изборног суда у Женеви тражећи да се Краљевина СХС осуди на исплату износа ликвидације пошто као нова држава нема право да тај износ задржи. Мешовити изборни суд одбацио je тужбе немачких државл>ана и своје пресуде засновао на гледишту да у смислу мировних уговора, Версајског, Сенжерменског и Тријанонског, Краљевина СХС није нова држава (5). Дискусија je била врло жива како у југословенској литератури тако и у страној, посебно немачкој. Супротни ставови подржани су добрим аргументима и с једне и с друге стране. Једна трупа писаца заступала je мишљење да je Краљевина СХС нова држава (6), друга трупа да je стара држава (7) а по гледишту треће трупе писаца Краљевина СХС са међународног гледишта je стара а с уставноправног гледишта нова држава (8). Сложеност проблема произилазила je из низа историјских и политичких околности у којима je настала прва југословенска држава. Разлике у гледиштима огледају се посебно у туматчењу политичких и уставноправних аката око стварања државе СХС, посебно Акта о уједињењу од 1 децембра 1918 у вези са доношењем устава 1920 применом старих законских прописа Краљевине Србије и сл. Сличан je случај и са међународноправним питањима. Тако по групи писаца који заступају гледиште да je Краљевина СХС стара држава, формулација чл. 12 Уговора о заштити машина од 1919 служи као доказ да je реч о старој држави с обзиром да су уговори и обавезе Крал>евине Србије преузети од Кралаевине СХС. За друге писце који заступају супротно гледиште, тј. да je Краљевина СХС нова држава, напротив, таква формулација поменутог чл. 12 je доказ да je било потребе да се на нову државу, тј. Краљевину СХС изричито пренесу

(5) McNair-Lauterpacht: Annual Digest of Public International Law Cases, 1925 1926, pp. 33, 34; О. Рибарж: Да ли je наша Краљевина нова или стара држава, „Архив за правые и друштвене науке“, књ. XXIII. Београд, 1923, с. 241—245.

(6) Од југословенских писаца такав став заузимао je И. Жолгер: Да ли Je наша Краљевина нова или стара држава, „Словенски правник“, књ. XXXVIII бр. 3 и 4, Лзубљана, 1923; Ј, Pérltch: op. clt„ pp. 313, 314, 390—393; од страних писаца навешћемо: Е. Kaufmann: Der serbisch-kroatisch-slowenische Staat ein neuer Staat, „Niemeyers Zeitschrift für Internationales Recht“, XXXI Band, 5—6 Heft, 1923, pp. 212 seq.; од новијих писаца ово мишљење заступа К. Marek: Identity and Continuity of States in Public International Law, Genève. 1954, p. 262.

(7) И. Рибарж: н. д„ с. 241 —261; Z. Tomitch: La formation de l’Etat Yougoslave, Paris, 1927, pp. 229—238; и y немачкој литератури било je писаца који су заступали мишљење да je Краљевина СХС стара држава, тако: К. Schilling: Ist das Königreich Jugoslawien mit dem früheren Königreich Serbien völkerrechtlich identisch, Dresden, 1939. p. 167.

(8) C. Јовновић: h. д„ c. 12—21.