Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

72

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

обавезе ранијег субјекта међународног права. Краљевине Србије, иначе да ce Краљевина СХС сматра старом државом не би ни било потребе за онаквом садржином чл. 12 како je дата. Постоје и друга различита тумачења појединих аката и чшьеница. Тако, група писаца ко ja заступа схватање да je Краљевина СХС нова држава, придаје Акту од 1 децембра 1918 значај једног међународног уговора, полазећи од гледишта да je то уговор двеју држава, Краљевине Србије и југословенске државе на територији Аустро-Угарске образоване октобра-новембра 1918. Супротно гледиште пориче карактер државе тзв. југословенској држави на отцепљеној територији од АустроУгарске крајем 1918 a стварање СХС своди, са одређеним нијансама у ставовима, на просто увећање територије Краљевине Србије. Даље, постоје разлике у гледиштима о характеру признанна државе и владе Краљевине СХС после Првог светског рата и о положају делегације Краљевине СХС на Мировној конференцији у Паризу 1919 о домашају и значају пресуда мешовитих изборних судова за питање да ли je Краљевина СХС нова или стара држава, итд. Најошптији закључак би био да се Краљевина СХС не може узети као просто увећање територије Краљевине Србије припајањем осталих области насељеним југословенским живљем, али с друге стране, у начелу je остварен континуитет у правима и обавезама Краљевине Србије и Краљевине СХС. Због положаја и улоге Краљевине Црбије у стварАњу прве југословенске државе потребе да се избегне вакум у међународним односима као и обезбеди за савезничке земл>е извршење раније преузетих обавеза и уговора Краљевине Србије, одржан je континуитет у правима и обавезама раније Краљевине Србије и нове Краљевине СХС односно Тугое лавије. Taj континуитет се није претпостављао аутоматски као што je то обично случај код простих промена влада или територијапних промена већ je постигнут уговорним путем сагласношћу страна уговорница. За наше питагье je довољно да се ограничимо на констатацију, остављајући по страни многа теоријска питања споменута напред у вези са стварањем Краљевине СХС, да су међународни уговори и обавезе Краљевине Србије преузети у начелу од стране државе СХС после Првог светског рата, што je од значаја за испитивање у којој мери и обиму су ти уговори и обавезе од пре Првог светског рата преузети од југословенске државе после Другог светског рата. 2- Правна судбина уговора и обаввза Краљевине Србије и Краљевиne Црне Горе после Другог светског рата. Сви уговори и обавезе Краљевине Србије односно финансијске обавезе Крал>евине Црне Горе, уколико су изричито преузети од стране државе СХС или се по некой другом основу међународног права то може закључити, у тој и толикој мери прешли су као обавезе и на ФНРЈ односно СФРЈ. Оно што je постало правно ваљаном обавезом Крал>евине СХС односно Југославије, постало je и обавеза југословенске државе после Другог светског рата на основу установе међународног континуитета с обзиром на идентитет субјекта. Анализа праксе о дал>ем важењу југословенских предратних уговора и обавеза показује да je то једно фактичко питагье с обзиром да међународноправни континуитет југословенске државе није био од нйкога оспораван. Исти став у уто-