Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

73

ворној пракси je потврђен и у односу на уговоре и обавезе Краљевине Србије односно финансијске обавезе Краљевине Црне Горе. а) Двострани уговори. У међународним уговорима Југославије после Другог светског рата врши се позивање на уговоре Краљевине Србије или се исти укидају и замењују новим уговорима. Изузетно се и сам поступак око утврђивања важности ранијих уговора и обавеза вршио у пракси двојако: а) путем генералне конфирмације (опште потврде) од стране политичких органа уопште свих уговора Југославије, или уговора и обавеза према једној земљи и б) путем конкретног утврђивања од стране надлежних правних служби који су уговори join на снази са појединим земл>ама (9). Ради илустрације навешћемо и неке примере. У Уговору о трговини између ФНРЈ и Швајцарске од 27 септембра 1948 у чл. 13 предвидено je да се новим уговором од 1948 замењује Уговор о трговини између Крал>евине Србије и Швајцарске од 1907 (10). У припремама за закључење овог уговора истицано je од стране уговорнице да je потребно ревидирати Уговор од 1907 и прилагодити га новим условима (11). У Споразуму постигнутом разменом нота између ФНРI и САД о одрицању југословенске владе од клаузуле најповлашћеније нације, садржане у Уговору о трговини и пловидби између Кнежевине Србије и САД, потписаном 2/14 октобра 1881 уколико се то односи на Филипине, од 4 маја и 3 октобра 1946 изричито je потврђена важност једног старог уговора Србије са САД (12). Југословенска влада одрекла се клаузуле најповлашћеније нације у односу на Филипине, на захтев владе САД, не желећи да отежава положај нових независних држава. На овај Уговор од 1881 САД ће се позивати и у чл. 5 Споразума о новчаним потраживањима САД и ььихових држављана између САД и ФНРЈ од 19 јула 1948 тражећи за америчке држављане привилегије најповлашћеније нације на основу чл. 2 Уговора од 1881 у погледу стицања и коришћења имовине у Југославији (13). Уложени захтеви Југославије за укидање дискриминационе одлуке у погледу трговине од стране САД, полазе од поштовања одредаба Уговора

(9) Од званичних изјава треба навести изјаве Предеедника Министарског савета ФНРЈ у Народно) скуштини почетном 1946. Прво ванредыо заседание Народне скупштине ФНРЈ 31 јануар 4 фебруар 1946, стенографске белешке, Београд, 1946, с. 17; Друго ванредно заседање Народне скупштине ФНРЈ 20 март 1 април 1946, стенографске белешке, Београд, 1947, с. 593. Према расположивши подацима досада je овај поступай вођен са неколико држава што се тиче свих уговора. Тако се са В. Вританијом разменом нота између југословенске амбасаде у Лондону и Foreign Offlce-a приступило утврђивању списка споразума и конвенција закључених између Краљевине Југославије односно Краљевине Србије и В. Британије a који су још на снази (Збирка међу народ них уговора СФРЈ, Архива Државног секретари ј ата за иностране послове ■ — у даљем тексту: Збирка уговора ДСИП). Исти поступай je извршен између Department of Stats-a и југословенских надлежних органа у погледу југословенско-америчких уговора пре и после првог и другог светског рата (Збирка уговора ДСИП); В. М. Бартош: Међународно јавно право, 111 књ., Београд, 1953, с. 423.

(10) ~Сл. лист ФНРЈ“, бр. 16/1949.

(11) Збирка уговора ДСИП.

(12) Recueil des traités NU, vol. 13/1948, pp. 83—89. (13) „Службени весник Президијума Народне скупштине ФНРЈ“, бр. 25/1951; ВиДи: Обавезно тумачење чл. 11 Уговора о трговини и пловидби између Србије и Сједињених Америчких Држава закљученог 2/14 октобра 1881 и чл. 5 Споразума између влада САД и ФНРЈ о новчаним потраживањима САД и њихових држављана закљученог 19 јула 1948 ,(,Сл. лист. ФНРЈ“, бр. 31/1953).