Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

79

из широке надлежности министарства за унутрашње послове издвајају се одговарајуће групације послова и додељују посебним одељењима a касније посебним министарствима. У државном капитализму то постаје веома раширена пракса. Извесне земље имају посебне министре за социјално осигурање, пензије и народно здравље. Неке опег све ове социјалне службе усредсређују у надлежност једног министарства, на пример Шведска. Пошто je за државни капитализам карактеристично продирање државе (непосредно a још чешће посредно) у облает економских односа, оснивају се министарства која имају надлежности у области привреде, на пример министарство за јавну привреду и министарство пошта и гделезница (Швајцарска), док Финска нема специјални ресор пошта и железница. Портуталија има министарство за јавну привреду и министарство за јавне радове, док су поште и железнице ушле у надлежност министарства за везе, што je случај и са Шведском на пример (5). Од класичних министарстава, тј. министарстава везаних за политику и принуду, једино министарство за оружане снаге у извесним државама се раздваја на више министарстава, на пример у Енглеској, САД, Португалии, док у Швајцарској и Шведској постоји јединствено министарство за народну одбрану (6). Характеристика државног капитализма, као и земаља у развоју и земаља социјалистичког лагера je у порасту броја специјалних руководилаца служби, руководилаца служби који немају назив министра или немају ни ранг министра, на пример директора ПТТ или директора железница. Обично онда ове службе имају самосталнији положа] него ресори у односу на владу (7). О томе he бити више речи у следећем одељку. Упоредни уставни преглед. Ретки су важећи устави у којима нема ни речи о руководиоцима ресора. Такав je Устав САД, донекле и Устав Швајцарске који само уопштено помиње у чл. 12, ст. 2, ко не може бита члан владе. Устав Либерије спомиње секретаре (чл. 111, одељак 4 и 5), а они нису потпуно зависни од председника Либерије него и од њеног Парламента. Уругвајски устав посвећује посебан одељак руководиоцима ресора и назива их министрима, а уставноправно je њихова политичка мисија незнатна због јаких елемената скупштинске владавине, поред елемената председничког и парламентарног система (8). У пракси САД, руководиоци ресора имају извесну политичку улогу, мању или већу у зависности од ситуације. У осталим уставима који he бити наведени, руководиоци ресора су углавном министри и имају знатну политичку улогу, изузимајући Франпуску у Петој републици због јаке улоге Председника. Али неки од њих имају друге називе као нпр. Председник државне планске комисије и Председник државне контролне комисије Бугарске, Председник комитета државног планирања Министарског савета СССР, Председник Комитета државне безбедности при Министарском савету СССР (чл. 70 Устава СССР), итд.

(5) В. Chapman: op. cit., р. 49. (6) Ibidem.

(7) A. Handbook of Public Administration, UN, New York, 1961, поглавље о аутономним установама и јавним преду.зећима.

(8) В. Др. Ј . Ђорђевић: Предговор за југословенско издање Устава Републике ■уругваја од 1952 г., Веоград, 1957.