Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

82

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У случају различитости мишљења министара одлучује њихов колективни орган (чл. 65 Устава Савезне Републике Немачке и чл. 99 Устава ДР Немачке, на пример). Занимљиве су уставне одредбе ДР Немачке које говоре о одразу фракција у саставу владе. Све фракције са не мање од 40 чланова пропорционално су представљене са министрима и државним секретарима. Државни секретари имају саветодавну власт у влади. Ако нека од фракција откаже учешће, влада ce састаје и без ње (чл. 92, ст. 1 и 2). У неким уставима се говори и о помоћницима министра, на пример* чл. 183 и 184 Устава Урутваја у којима се каже да у сваком министарству постоји државни подсекретар који ступа на дужност заједно са министром a поставља се на његов предлог. Његова дужност престаје са престанком дужности министра, осим у случају поновног наименована државног подсекретара у питању. Када се министар нађе на одсуству, Надионални савег владе мора овластити државног подсекретара да га замењује. Општи поглед. Историјат и упоредно посматране руководилаца ресора наводе на закључак да до сада у већини демократских држава развијенији ресори одн. ресори у пуном смислу те речи не постоје. То поткрепљују и примери Енглеске и САД у либералном периоду њиховог развоја., У Енглеској су тада ресори малобројни и неразвијени а руководиоци ресора су дошли на те положа) е сходно злогласном принципу патронаже. У САД су ресори још неразвијенији и малобројнији, а руководиоци ресора, као и остали службеници, то постају сходно spoil’s system-u, тј. према замисли коју je најотвореније формулисао Председник Џексон (Jackson) да сваки способен човек, без неке посебне стручяости, може да буде државни службеник (9). Наравно да je у пракси за неке ресоре који захтевају посебнустручност, као што je, на пример, ресор оружаних снага, морало доћи до изузетака од ових концепција али je баш због доминације таквих концепција број таквих изузетака био исувише мали. У савременим државама чак и класичне буржоаске демократије делимично се бирократизују, поред супротних тенденцпја и елемената који he несумњиво однети победу али то je тек ствар перспективе. Чак и у Швајцарској постоје извесни елементи бирократизације. Урутвајски систем je сувише краткотрајан да би се о њему могла донети прецизнија и трајнија оцепа. Захтев за стручношћу руководилаца ресора je чак и у класичним буржоаским демократијама везан за стремљење њиховог бирократизовања. С друге стране, највећи део тенденција и елемената антибирократизма које изискују веће промене у систему друштвених односа, такође je вовезан са захтевима стручности. Међутим, још има псеудолибералистичких схватања која траже што мању улогу државе и због тога не инсистирају на моментима стручности руководилаца ресора (10). У приватно-монополистичком капитализму развијање стручног елемента код руководилаца ресора се појавл>ивало кроз облик технократије, с обзиром да држава још није почепа експропријацију политичке функције владајуће класе а да je у питању била само поступка експропријација

(9) Др. Е. Пусић: Америчка управа, Загреб, 1955, с. 132 и 233 —235. (10) von Mises: La Bureaucratie, Paris, 1945.