Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

штају у САД 1816. Председник САД требало je 1954. да непосредно руководи са 80 руководилаца ресора и самосталних установа. У тој години Влада ДР Немачке бројала je 115 чланова а привредних министарстава Пољске владе яма не маяье од 20. Британска влада има 38 министара а Британски кабинет половину тог броја јер као што je познато сви министри не улазе у кабинет. Скоро две трећине од ових 38 министарстава настало je тек последних неколико деценија. Савезна влада СССР je до реформе од 1957 била састављена од 52 министра. Највише je имала министара за привредне послове који оперативно руководе са 200.000 предузећа и 100.000 новоградгьи. Иако je реформой број министарстава сведен на 19, осим њих у министарски савет улази још 41 руководилад ресора (12). Слично се дешава и у односу између руководилаца ресора и јавних службеника професионалаца, како оних који су у гьиховим органима тако, и још више, оних који су у органима подтьиховим надзором a којима pecopipi службеници стручно помажу, контролишу их и т. сл. „Овоме особито доприноси често смењивање влада и министара у извесним земљама што чини да министри не могу ни да уђу у свој посао нити да се учврсте у власти, тако да стварна власт остаје сталној бирократији [... ] а ако министар сувише остане на власти, он опет, само другим путем, потпада под утицај бирократије, он се и сам бирократизује [...], изгуби политичку перспективу, затрпан масом послова за које му je потребно стручно знање“ [(13). О порасту бројног сташа јавних службеника различити извори пружају доста различите податке, што често зависи од ширине појма јавног службеника који je прихваћен у датом извору.

Пораст цивилних службеника (без службеника у државном привредном сектору) (14)

У САД су у питању само савезни службеници. Пораст становништза у САД од 1900—1950 износ 120% а пораст запослених у јавној служби 500%. Вел. Британија 1950 има 2,300.000 јавних службеника (15). Сама министарства у Француској 1952, на пример, имају јавних службеника; Министарство за народно образована 263.000 (највише од цивилних министарстава) ; за финансије и економику 127.000; за јавне радове и авијацију 83.900; Најмање службеника имало je тадагшье Министарство за

(12) Др. Н. Пашић: Упоредни политички системи, Београд. 1962, ГУ део; Савремена држава, Београд, 1960, с. 180—204. ПубликадиЈе посвећене земљама у развоју у „Документима данашњице".

(13) В. Др Р. Лукић: Политичка теорија државе, Београд, 1962, с. 225; Др Н. Пашић: Савремена држава, с. 9—lo.

(14) В. Др. Н. Пашпћ: Савремена држава, с. 9. (15) Др. Р. Лукић; н. д., с. 227—228.

(A = чиновника у хшьадама ; Б = становника у милионима) Година Вел. Британија Францу ска Немачка САД А Б А Б А Б А Б 1928 1024 44,7 1008 40,7 1187 64,4 609 122,7 1946 2336 47,8 1429 40,5 — 2128 146,0