Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

293

б) у неправилној примени правила искуства. Примена правила: искуства je неправилна кад на утврђену индицију није примењено оно правило искуства које je требало примените или кад je такво правило примешено али je сама примена погрешна. Неправилна примена правила искуства нема за последицу укидање дресуде и поновно одржавање расправе. Неправилна примена се има исправити у самом другостепеном поступку и у њему извести тачан заюьучак о битној чињеници (6), Како се изменом закључка о битној чињеници мења и чињенични основ пресуде, то се у оквиру те измене а на основу чл. 360, ст. 1, т. 4, ЗПП има преиначити и сама пресуда првостепеног суда. Према томе, кад je услед неправилне примене правила искуства из утврђене индиције изведен нетачан закључак о битној чињеници, одлука првостепеног суда неће се укидати већ се има преиначити у оквиру измене која je настала услед правилне примене правила искуства и правилног извођења закључка о битној чињеници. 4. Кад je правки закључак нетачан а у првостепеном поступку je утврђено све што je потребно за његово правилно извођење, другостепени суд неће укидати првостепену рдлуку већ he извести тачан, правки закл>учак и одлуку преиначити (чл. 360, ст. 1, т. 2). Исто тако, као што смо видели, поступиће другостепени суд и онда кад je у првостепеном поступку утврђено све што je потребно за извођење правилног закључка о битној чињеници па je изведени закључак нетачан. Другостепени суд ће извести тачан закључак о битној чињеници и одлуку првостепеног суда преиначити. Међутим, ако у првостепеном поступку није утврђено све што je било потребно за правилно извођење било правног закључка било закључка о битној чињеници, одлука првостепеног суда мора се укинути и предмет вратити првостепеном суду на поновно суђење осим ако. другостепени суд не одлучи да сам одржи расправу у циљу утврђеша правилног стања ствари или ако такво стање сам не утврди на основу посредно изведених доказа. Према томе, у случају нетачности закључака о битним чињеницама суд ће у другостепеном поступку поступити исто онако као да je у питању нетачност правних закључака.В. Закључци о битним чињеницама у ревизиском поступку. 1. Према чл. 370 ЗПП ревизија се може изјавити због битне повреде одредаба парничног поступка, осим ако се повреда односи на месну надлежност, и због погрешне примене материјалног права. Из ове законске одредбе јћсно произилази да се ревизија не може изјавити због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања. Како ревизиски суд према чл. 371, ст. 1, испитује другостепену пресуду само у границама разлога наведених у ревизији, то значи да се у ревизиском поступку пресуда може испитивати само са гледишта примене процесног и материјалног закона. Ревизиски суд je овлашћен да цени да ли je у проведеном првостепеном и другостепеном поступку учињена каква битна повреда одредаба парничног поступка и да ли je правилно примењено материјално право на чиньенично стање утврђено у побијаној пресуди. Утврђено чињенично стање, међутим, не може бити предмет његовог испитивања. Од утврђеног чињеничног стања ревизиски суд мора полазити и па њему засновати своју одлуку.

(6) Цуља: Грађански парнични поступай;, 1957, с. 358.