Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

294

AHA ЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Према овако утврђеним границама испитиватьа побијане пресуде у ревизиском поступку произилазило би да закључци о битним читьеницама у томе поступку не могу бити испитивани и цетьени. То су закључци о постојању или непостојању битних читьеница. Као такви они улазе у састав читьенично статьа и читьеничног основа пресуде. Како се ревизија не може изјавити због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног статьа и услед тога чигьенично статье у ревизиском поступку не може испитивати, то се не би у томе поступку могли испитивати и ценити ни закључци о битним чињеницама. 2. Изложено границе испитивања побијане пресуде у ревизиском поступку, међутим, нису апсолутно одређене. Закон о парничном поступку полази само од начелне поставке да чигьенично статье у ревизиском поступку не може бити испитивано али као и од других и од тога начела има одступатьа. Одступатье je предвиђено у чл. 376. Кад се приликом решаватьа о ревизији појави оправдана сумтьа о истинитости читьеница на којима je пресуда заснована ревизиски суд према овој законској одредби неће поћи од читьеничног статьа утврђеног у побијаној пресуди. Он ће побијану пресуду укинути и наредити да се одржи нова главна расправа пред истим или другим већем надлежног првостепеног суда ради поновног разјапгњења читьеничног статьа. То he он учинити независно од разлога изнетих у ревизији. Начело материјалне истине оеновно je начело парничног поступка, те оно мора доћи до изражаја и у ревизиском поступку. По томе начелу читьенично статье мора бити потпуно и истинито утврђено. Оправдана сумња у аегову истинитост несме постојати при доношетьу макоје одлуке па ни при доношетьу одлуке у ревизиском поступку. 3. Изложено одступатье односи се и на закључке о битним чгаьеницама. Одредба чл. 376 долази до изражаја пре свега у случају када се приликом решаватьа о ревизији појави оправдана сумтьа у истинитост индиција из којих су закључци о битним читьешщама изведеяи. У чл. 376 није реч само о истинитости битних читьеница већ и о истинитости осталих читьеница на којима се пресуда заснива па дакле и о истинитости индиција, пошто се пресуда и на индицијама заснива Ако индиције не би биле истините, заюьучци о битним читьеницама изведени из тьих не би били тачни а самим тим не би било тачно ни утврђено читьенично статье. Према томе, кад се приликом решаватьа о ревизији појави оправдана сумтьа у истинитост индиција, та се сумтьа несме игнорисати већ се има применит чл. 376. Ревизиски суд ће Јчсинути побијану пресуду и наредити да се одржи нова расправа ради разјашњења питатьа о истинитости индиција. 4. Али и онда када су индиције и остале читьенице на којима je пресуда заснована истините, начело изражено у чл. 376 може доћи до изражаја. Читьенично статье, као што смо видели, може бити погрешно утврђено не само због нетачности индиција већ и због правила која су на тачне индиције приметьена. Приметьена правила могу бити и сама нетачна а затим и тьихова примена може бити погрешна. У оба ова случаја суд ће из тачних индиција извести нетачне закључке о битним читьеницама и због ншхове нетачност утврдити погрешно читьенично статье.