Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

295

Нетачне закључке о битним чшьеницама изведена из тачних индиција другостепени суд може сам да измени на основу чл. 360, ст. 1, т. 4, ЗПП. Да ли ревизиски суд има овлашћење да мења такве закључке? Ово питање се не поставља због одредбе чл. 360, ст. 1, т. 4, ЗПП jep се ова одредба према чл. 379 може применити и у ревизиском поступку. Оно се шставља зато што се ревизијом не може побијати утврђено чињенично стање. Али иако ce утврђено чињенично статье не може ревизијом побијати, на наведено питатье треба одговорити потврдно. То значи да се нетачни закучци о битним чињеницама, кад су изведени из тачних индиција, могу изменити и у ревизиском поступку. Измену таквих закључака у ревизиском поступку омогућује одредба чл. 376. Jep, када се према овој одредби пресуда ревизиског супа не сме заснивати на чињеницама у погледу чије истинитости постоји само оправдана сумтьа, онда се утолико пре та пресуда не сме заснивати на чињеницама у погледу чије истинитости постоји већи степей неизвестности од оправдане сумтье. А ако су изведени закључци о битним читьеницама нетачни, онда постоји не само већи степен неизвесности од оправдане сумтье већ извесност да је чињенично статье на којем je пресуда заснована погрепшо. Може ли онда, кад оваква извесност постоји, ревизиски суд да узме утврђено читьенично статье за основ своје одлуке? Свакако не. Ревизиском суду мора се признати овлашћење да утврђено чињенично статье не прихвати и да нетачне заюьучке о битним читьеницама измени, и поред тога што се чињенично стање не може побијати у ревизиском поступку. При извршетьу ове измене има се у ревизиском поступку поступити исто онако као и у другостепеном поступку. Ако je нетачност закључка о битној чињеници настала услед неправилне примене правила искуства, ревизиски суд ће на основу чл,- 360, ст. I, т. 4, и чл. 379 ЗПП из утврђених индиција извести тачан закључак о битној читьекици и преиначити другостепену пресуду. Уколико пак посумња у тачност примењеног правила, ревизиски суд ће приступити проверавању те тачности па ће, ако je то потребно, наредити да се у ту сврху одржи и нова главна расправа (7). 5. Као што се види, и у ревизиском као и у другостепеном поступку пресуде нижих судова имају се укинуги и наредити да се одржи нова главна расправа кад постоји оправдана сумтьа о истинитости индиција а преиначити кад су индиције тачно утврђене али су из тьих услед неправилне примене правила искуства изведени нетачни закључци о битним чшьеницама. Као другостепени суд поступиће ревизиски суд и у случају постојања оправдане сумње у тачност примењених правила на утврђене индидије. Према томе, у изложеним процесним ситуацијама оба виша суда

(7) У новијој немачкој процесној литератури заступа се мшшьеье да се ревизија може изјавити и због повреде правила искуства. В., на пр., Lent: ор. clt., s. 214. или Rosenberg: ор. cit., s. 700. То мишљење, међутим, не може се успешно бранити, jep се ревизија може изјавити само због повреде правые норме (Zivilprozessordnung: § 549, Latz) а правило искуства није правка норма. Озим тога, повреда правила искуства има за последицу нетачно утврђење битних чињеница те она може припадати само групи разлога којима се побија утврђено чињенично стање а не примена правних норми (закона).