Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

150

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

■стички привредни систем. У крајњој линији ови узроци налазе се у знатно пољуљано) вери у предности сопственог система, на једно) страни, и стабилном процесу привредног развода у социјалистичким земљама, на другој. У уводу обимног зборника чланака „Вредност и план“, који носи поднаслов „Економска калкулацида и организацида у Источној Европи“, и представлю један од најисцрпнијих извора о овим питањима публикованих на Западу, Грегори Гросман (Gregory Grossman), издавач зборника, истине: ~Иако чланци у овом зборнику нису директно посвећени питањима економског развода, брза и бурна економска експанзија источно-европских земаља представља заједничку позадину и лајтмотив проблема и питаньа које они третираду“ (6). Начин на који социјалистичко друштво решава питана задовољавања општих и заједничких потреба (просвета, куптура, здравство, итд.), стабилности цена, плата, инфлационе тенденциде, итд., представљају други комплекс фактора коди грађанску економску науку ynyhyjy на систематско праћење промена у привредном систему и економско) науци социдалистичких земаља (7). Треба притом истаћи да je пажња грађанских еконмиста усмерена пре свега на економску теорију и привредни систем Совјетског Савеза, што такође изазива одговарајуће последице. Чивьеница да грађанска економска наука систематски прати промене у привредном систему и економско) науци социјалистичких земаља ни издалека не значи и прихватање решена и ставова који се у тим питанима формираду. Разлике у начину приступања проблемима привредног живота, које остају упркос извесним тенденци)ама приближавања система, манифестуду се и у оцени јачана тржишног механизма у социјалистичким земљама и дискусије коду о тим питањима воде економисти социјалистичких земаља. Док je по мишљењу неких грађанских економиста дискусија о робно) производњи у социализму и социјалистичком привредном систему у Совјетском Савезу последица веће слободе економске науке и општег попуштања после Стаљинбве смрти (8), други сматрају да заокрет ка јачању робно-новачних односа и покретање дискусије о тим питањима представлю реакцију на дутогодиппьу једнострану оријентацију ка индустри)ском развбју (9). По трећима, „Ма како парадоксално могло изгледати, чини се да развој совјетске економске мисли и политике (attitudes) води закjbÿ4Ky да се расправе (contention) у вези са односима реткости (чак и ако су они тако нејасни (inarticulkte) као у Совјетском Савезу) продубљавају уколико привреда постаје богатија. Уколико су расположива средства ограниченна, утолико je мање сложена скала избора и једноставнији задатак алокације“ (10). Најзад, по неким маню еластичним, ортодоксним грађан-

(6) G. Grossman (ed.); Value and plan, Economie Calculation and Organization in Eastern Europe, Berkely-Los Angelos, 1960., s. 3. (7) Види y том погледу материјале ca семинара скандинавских економиста 1960. у Ослу, посебно реферате Р. Фриша (Економско планирање и проблем раста у земљама у развоју) и Л. Јохансена (Економски проблеми богате земље: капитализам против социјализма), Ost Okonomi, 1961, бр. 1. За приказ овог семинара види А. Вацић: Скандинавски економисти о привреди источник земаља, Економист 1964., бр. 1, с. 116—128.

(8) Така сматра А. Бергсон: Value and Plan ...» s. 36. (9) Таква jé оцена Г. Гросмана: н. д., с. 2. (10) A. Zauberman: The Soviet Debate on the Law of Value and Price Formation, Value and Plan, s. 17.