Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

152

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

све више еманциповати од ставова класика марксизма, мада he по форми остати у њиховим оквирима, будући да су створили развијену „уметност маркстистичке мимикрије“, приписујући К. Марксу и Ф. Енгелсу схватања која они нису имали. Због разлика у преступу економском феномену уопште и односу према социјализму као систему посебно, позитивен доприноси разматрању проблема робне производње у социализму скоро су потпуно изостали. Највећи домет који je у том погледу постигнут у грађанској економској науци, па и он веома ретко, јесте коректан приказ дискусије о овим питањима у социјалистичким земљама. Међу радовима грађанских економиста о робноновчаним односима и деловању закона вредности у социјализму које смо консултовали проблем je на научној основи и у складу са досадашњим развојем социјалистичких земаља постављен једино у раду Роналда Мика (Ronald Meek) „Студије о радној теорији вредности“ (16). У делу његове студије који носи наслов „Деловање „закона вредности“ у социјализму“ дат je не само коректан приказ начина на који се питање робне производње после укидања приватне својине над средствима за производњу постављало у делима К. Маркса и Ф. Енгелса, већ и реална интерпретација развоја теоријских ставова о робној производњи у СССР до 1955 године, тачније закључно са Стаљиновом књигом „Економски проблеми социализма у СССР.“ Радови у периоду 1953 —1955 само су поменути, док je нов талас дискусије, у коме су се питана робне производње у социјализму поново поставила у оштром облику, отпочео тек после 1956, дакле после штампања книге. У радовима других грађанских економиста који имају за циљ да прикажу промене у привредном систему и дискусију у економској теорији могу се наћи углавном једностране оцене и ретко кад коректне интерпретације, по правилу са приступом који носи печат негативног односа према социализму као систему. Такав je, на пример, поменути приказ А. Заубермана „Совјетска дебата о закону вредности и формирању цена“ у Гросмановом зборнику „Вредност и план“, такав je приказ Мориса Борнштајна „Совјетска дискусијг( о реформи цена“, а сличан карактер имају и друге (17). Као и код поменутих чланака, у радовима грађанских економиста доминирају проблеми система цена и децентрализације управљања привредом, који се обично сјединавају у облику проблема деловања тржишног механизма у социјалистичком привредном систему. При томе се пажља посвећује пре свега теорији и пракси Совјетског Савеза, док се друге земље помињу само узгред. 3. Слисао и садржина промена у привредном систему СССР прела оценама грађанских економиста. ■ — У радовима грађанских економиста по правилу се указује да je ранији привредни систем Совјетског Савеза био строго централизован, уз искључиво резервисање привредног одлучивања за највише државне органе. У таквом систему, сматра А. Нове „улога цена извесно je третирана као од секундарне важности. Цене и профит нису одређивани, . у теорији најмање, ни шта да се производи нити како треба

(16) R. Meek; Studies in Labour Theory of Value, London 1956.

(17) M. Bornstein: The Soviet Price Reform Discussion, Quarterly Journal of Economies, Vol. LXXVIII, 1964., No 1, S. 15—48.