Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

да се производи“ (18). По оцени грађанских економиста цене се у овом периоду формирају сасвим арбитрерно, посебно у погледу средстава за производњу, код којих се ниским ценама желео стимулисати бржи технички развој. Међутим, по ј едини грађански економисти сматрају да и у таквом систему, у коме цене имају само карактер обрачунског средства, активна улога цена не може бити негирана, будући да je и таква цена, ма колико била деформисана, представљала један од критеријума привредног одлучиваньа. Алек Нове сматра да су ставови совјетских економиста у том погледу међусобно противречни. „На једној страни каже он тврдило се да цене не играју никакву улогу у погледу алокације унутар државног сектора; међутим, при свем том извесне цене мењају се зато што се желело да се тим путем утиче на алокацију извора“ (19). Према његовој оцени даљи развој совјетске привреде захтевао je већу еластичност система, што je са своје стране тражило већу самосталност предузећа и слободније . формирање цена. Он сматра да je постало јасно да „изван одређених високо специјализованих произвола које захтева сама држава (нпр. балистички пројектили и уџбеници економије) или релативно хомогених сировина или горива, цела поента проблема састоји се у томе што je познавање потреба и средстава од стране центра непотпуно и мора бити непотпуно. У томе je суштина проблема децентрализације. Еластичност која се жели постићи има као услов олакшање слободног уговарања између произвођача и корисника (или продавца на мало који продаје кориснику)“ (20). На нужност децентрализације и јачања улоге тржишног механизма у социјалистичким земљама указују скоро сви грађанскИ економисти. Према оцени А. Заубермана „Развој у совјетској привреди нужно намеће потребе ширих оквира за цене и механизам тржишта“ (21). Према П. Вајлсу (Р. J. D. Wiles) иако „специјалисти, уопште узев, признају да совјетско централистичко планирање има извесне унутрашње предности за привредни развој“, чињеница да у Совјетском Савезу никада није било довољно могућности да тржишни механизам покаже своје способности за привредни развој и да су у Пољској и Југославији уз деловање тржишног механизма остварене исто тако високе стопе привредног развоја, показује да „чак и у питању привредног развоја социјализам слободног тржишта представља озбиљног конкурента ирационалном централном планиран>у“ (22). Што упркос оваквих потреба механизам тржишта у СССР до сада није добио простора за своје деловање, грађански економисти сматрају да узроке треба тражити у неприхватању тржишта као привредног механизма од стране совјетског режима. По Г. Гросману за Совјетски Савез механизам тржишта je био неприхватљив прво стога што je економска теорија бољшевизма дуго година била заснована на критици анархије ка-

(18) A. Nove: н. д., с. 185. (19) A. Nove: н. д., с. 187—188, (20) A. Nove; н. д„ с. 192. (21) Value and Plan, s. 32. (22) Value and Plan, c. 185.

153

ГРАЂАНСКИ ЕКОНОМИСТИ О РОБНОЈ ПРОИЗВОДЊИ У СОЦИЈАЛИЗМУ