Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

•оперативном нивоу предузећа и његовог директора“ (25). Основна промена у начину привредног одлучивања састоји се по М. Касеру у томе што уместо ранијег планског одређивања задатака предузећима од стране виших привредних органа сада планирање иде одоздо на горе, тако да сама предузећа достављају своје производне планове совнархозу, који их затим коригује и међусобно усклађује. Г. Гросман изражава сумњу у реалан домашај оваквог начина планирања у погледу садржинске измене привредног одлучивања у Совјетском Савезу, будући да совнархози, како показују и поједини примери из праксе њиховог рада, могу у потпуности изменити производне задатке и планове предузећа. С друге стране, према његовом мишљењу и сами совнархози, иако имају извесну привредну самосталност, углавном представљају само преносни механизам од виших привредних органа ка предузећима. Пошто се такав систем одлучивња не разликује битно од претходног и не даје простора за развијање тржишног механизма, то се цела реформа садржински не може прихватити као децентрализации а. Иако детаљније разматрање овог питања излази из оквира овог рада, чини се да овакве оцене не стоје. Свендсен импутира појму децентрализации извесну садржину коју он нема. Будући да се у економској (и политичкој) науци под децентрализацијом подразумева измена система управљања којом се извесне активности преносе из надлежности виших у надлежност нижих органа, што je у овом случају неспорно, мислим да реформа извршена у Совјетском Савезу у сваком случају има характер децентрализации е. Питанье односа централних и децентрализованих органа и начина усклађиваша њихове делатности je посебно питање, али се на основу њега не може доводити у питање сама децентрализација. Утолико се пре појам децентрализације садржински не може везивати исюьучиво или претежно за деловање тржишног механизма како то чини К. Свендсон, иако децентрализација у сваком случају значи јачање иницијативе самосталности нижих привредних субјеката, у овом случају совнархоза и привредних предузећа. Најзад, по оцени најортодокснијих, основни циљ реорганизације извршене у СССР 1957 године није ни децентрализација управљања привредом нити јачање тржишног механизма, већ учвршћење позиција Комунистичке партије Совјетског Савеза и H. С. Хрушчова. Тако П. Ј. Д. Вајлс сматра да je H. С. Хрушчов, поучен искуством из ранијег периода, у коме се држава развила до те мере да се поставила изнад партије, одбио захтев географа да се створе већи економски региони уместо стотину и четири малих, зато да се у њима не би развила тенденција ка аутархији и да би у совнархозима и односима између ньих партија могла играти одлучујућу улогу. „Гурајући територијализацију до нездравих размера каже Вајлс он (H. С. Хрушчов А, В.) je покушао да државу поново преведе на линију партије“ (26).

(25) М. Kaser: The Reorganlzation of Soviet Industry and Its Eifects on Décision Making. y Value and Plan, s. 213.

(26) P. J. Wiles y Value and Plan. s. 200.

155

ГРАЂАНСКИ ЕКОНОМИСТИ О РОБНОЈ ПРОИЗВОДНЬИ У СОЦИЈАЛИЗМУ