Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

156

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Слично мишљење, иако у блажој форми, изражава и К Е. Свендсен, поново да би оспорио Тинбергенову оцену о приближавању два система. По његовој оцени „Било je неспорно да je реформа требало да учврсти утицај локалних органа партије (а одатле и Хрушчова). Партија je организована територијално и локално руководство у конкуренции са моћним министрима у Москви често извлачи краћи крај (draw the shortest straw). Утицај партије je на тај начин порастао“ (27). Пошто оваквих појава у капиталистичком свету нема К. Е. Свендсен сматра да се не може говорити о тенденцијама приближавања два система. Иако су овакве оцене у основи малициозне и имају своје корене у старим идејама о социјализму као тоталитарном режиму, потребно je напоменути да на овај аспект реформе, у склопу са осталим указују и совјетски аутори. Г. Евстафјев, на пример, у том погледу истине: „Као резултат реформе и стварања нове организације управљања индустријом и грађевинарством, кроз совнархозе je привредно управљање било приближено непосредно предузећима. На тој основи појачана je улога локалних совјетских, партијских и других друштвених организација у развитку социјалистичке економике“ (28). 4. Предвиђања грађанских економиста о развоју система и теорије цена у социјалистичким земљама. Док у питањима економског развоја и управл>ања привредом грађанска наука и допушта извесне успехе социјалистичких земаља и марксистичке економске науке, у погледу система цена грађански економисти одричу Совјетском Савезу и социјалистичком привредном систему уопште било какве позитивне резултате. Шта више, међу грађанским економистима понекад се негира и сама могућност да се на бази марксистичкОг приступа економским проблемима формулише рационалан систем цена. С обзиром да у целој дискусији о робној произведши у социјализму грађанска економска наука систему цена придаје највећи значај, и да по оценама неких грађанских економиста дискусија о овим питањима у социјалистичким земљама такође има „тенденцију да у апарату планера премести центар гравитације од „физичког“ алоцирања на цене“ (29). Негативна оцена досадашњих покушаја и могућности формулисања рационалног система цена у социјалистичким земљама третира се као немогућност да се у оквирима марксистичке економске науке дефинишу критеријуми економске рационалности уопште. Сви ови моменти према мишљењу неких грађанских економиста, упућују совјетске економисте на теорију субјективне вредности и технику маргиналних величина као ј едина средства за формулисање рационалног и ефикасног система цена, једном речи, на грађанску економску науку. На тај начин, сматра А. Зауберман, „Совјетски економисти се једног дана могу пробудили пред чињеницом да су стали у исти ред са онима на Западу који су прихватили одрживост марксистичке теорије вредности

(27) К. Е. Svendsen: n. d., s. 198. (28) Евстафјев: Ленинскиј принцип демократическово управленија и ево осушчествленије в управлении социалистическој промушленностју, у Преимушчеетва социалистическој систему хозјајства, Москва 1959., с. 80 —81. (29) A. Zauberman: Value and Plan, с 17.