Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ГРАЂАНСКИ ЕКОНОМИСТИ О РОБНОЈ ПРОИЗВОДЊИ У СОЦИЈАЛИЗМУ

157

само у извесном „квалитативном“ смислу“ (30) a теорија цена ко ja се не може квантифицирати по иеговом мишљењу представља contradictio in adjecto. Други грађански економисти проширују овакву' оцену од система цена и теорије вредности на социјалистички привредни систем и марксистичку економску науку уопште. „Тражење веће економске ефективности, чији je део и дискусија о реформи цена сматра на пример М. Борнштајн мора сигурно водити совјетске економисте према већем признавању тражие, реткости и маргиналног рачуна у планираиу и формирању цена“ (31). На основу света што je напред речено, пошто je приступ проблематици цена у грађанској економској науци у основи микроекономски, А. Зауберман закључује да цела дискусија „очигледно показује заблуде и хендикеп Марксовог „закона вредности“ у формирању цена.“ Позивајући се на Оскара Ланга (Oscar Lange), који указује на потребу изучавања грађанске економске науке и примену неких иених резултата за решаваие појединих проблема социјалистичког привредног система (32), он сматра да у социализму марксизам може остати као „.компас у разматрању општих проблема социјалне и економске политике и стратегије (и у предвиђању општих линија развоја капиталистичког света), док he у микроекономији морати да од модерне „буржоаске“ економије позајмљује што je више могуће интелектуалну опрему акумулисану после Марксове смрти, посебно у техници максимализирања и минимализирања економских величина“ (33). Што се тиче начина прихватања нужности слободног деловања тржишног механизма и грађанске економске теорије, у ко je се у грађанској економској науци не сумња, истине се да он у сваком случају неће бити директан, већ да ће из идеолошких и политичких разлога имати заобилазан и посредан карактер. Како са извесном иронијом каже М. Борнштајн „Нови појмови и методи се морају оправдати у Марксовој терминологии као примери „стваралачког марксизма“ а ньихове „фундаметалне“ разлике како од буржоаске теорије тако и од капиталистичке праксе биће наглашене. Јер због политичких као и идеолошких разлога совјетска економика не може просто усвојити западне теорије вредности, цена и алокацкја. Она их мора или адаптирати, пажљиво их уоквирујући у Марксову терминологију, или их заиста открити, као што je Канторович радије реконструисао највећи део западне теорије производив у облику, линеарног програмирања него у традиционалном Облику непрекидних диференцијалних функција производив“ (34). У прилог овакве оцене

(30) A. Zauberman: н. д., с. 30. (31) М. Bornsteln: The Soviet Price Reform Discussion, Quarterly Journal of Economies. Vol. LXXVIII, 1964., No 1, s. 43. (32) Види О. Ланге: н. д. (33) Value and Plan, с. 31. Оскару Лангеу се приписује више него што je он рекао. Наиме, он говори о ~критичном усвајању резултата буржоаске науке“ и то само уз развој сопствене (марксистичке) анализе, док за буржоаску политичку економију сматра да ~није у стану да схвати целокупност процеса привредног развоја како у капитализму тако и у социализму.“ О. Ланге: н. д., с. 31. (34) М. Bornstein: н. д., с. 48.