Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВЫОГ ФАКУЛТЕТА

158

y грађанској економској науци поред радона Л. В. Канторовича наводе ce и радови В. С. Њјемчинова, В. В. Новожилова, и других совјетских економиста. 11. стичком привредном систему и месту робних односа . у њему. Досадашња анализа ставова грађанских економиста о месту и улози робноновчаних односа у социјалистичком привредном систему, као и њихових оцена дискусија о тим питањима у социјалистичким земљама, показује да „интелектуална крутост“, за коју се понекад сматра да je ишчезла, или се обично приписује економистима-марксистима и данас представља врлојаку компоненту савремене грађанске теорије. Иако се она до извесне мере може схватити поред осталог и као реакција на сличне појаве и дугогодиппьу владавину догматизма међу совјетским економистима, оваква крутост и аподиктичност у ставовима грађанских економиста у великој мери одређује не само границе до којих грађанска економска наука може прихватити, већ и уопште схватити социјалистички привредни Поред фактора о којима je напред било речи она истовремено објашњава због чега je утицај грађанске економске теорије на развој социјалистичких земаља био до те мере мали да се практично није ни осећао. За правилну оцену ставова савремене грађанске економске науке социјалистичком привредном систему и месту робно-новчаних односа У њему од значаја je неколико фактора. Пре свега, потребно je истаћи да чак и данас, када постоје извесне тенденције приближаваньа капиталистичких и социјалистичких земаља, негативан приступ социјализму као систему у грађанској економској теорији и данас доминира. Задатак који она себи поставља још увек није да прихватајући социјализам као систем схвати његове унутрашње законитости и доприносе развитку његових иманентних могућности у по ј единим питагьима и афирмацији система у целини. Каосистем грађанска економска наука социјализам одбацује и данас, само што уместо ранијег негирања вредности система у целини, покушана да докаже његову инфериорност у односу на капитализам („систем слободне привреде“) у појединим областима привредног живота и тиме доведе у сумгьу систем у целини. Ове промене управо се изражавају у начину третирања робно-новчаних односа и деловања тржишног механизма у социјалистичким земљама. С друге стране, треба указати да je негативан став према социализму као систему у грађанској економској науци потенциран сталним ширењемсоцијализма у савременом свету, чиме се „систем слободне привреде“ угрожава у светским размерама. Најзад, потребно je поменути да у грађанској економској науци до сада није ни разрађена позитивна општа концепција социјализма ни социјалистичког привредног система. Шта више у току читавог једног периода с краја прошлог и почетка овог века научни социјализам као учење игнорише ce, a грађанском економском науком доминирају теорија субјективне вредности и техника маргиналних величина. Интерес за марксистичко учење почиње поново јачати тек онда када je после Октобарске револуције 1917 постало јасно да се на бази научног социализма као теоријског система гради социјализам као реалан систем