Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

производних односа. Овакав пут оживљавања интереса за социјализам у грађанској економској науци представљао je у читавом једном периоду, који донекле траје и данас, извор великог броја неспоразума. Највећи део грађанских; економиста непосредно идентификује друштвено економско уређење које се развијало y Совјетском Савезу са социализмом као системой уопште (35). Отуда je, захваљујући многим специфичностима као и извесним деформацијама до којих je дошло у развоју Совјетског Савеза, социјализам као систем и у грађанској економској науци дефинисан такође у једном деформисаном облику. На основу тога, слабости и проблеми социјалистичке изградње у СССР непосредно су проглашавани за недостатке самога система, а критика теоријских ставова и праксе социјалистичке изградње у Совјетском Савезу идентификовала се са критиком социализма као система in abstracto. Потврду овакве оцене налазимо и у анализи робно-новчаних односа у социјализму од стране грађанске економске науке. Иако се у радовима грађанских економиста понегде и помене питање деловања закона вредности и тржишног механизма у социјализму као систему у њиховим радовима доминирају питања „совјетске дебате“, реформе у Совјетском Савезу, неуспеха у Совјетском Савезу, итд. Могло би се чак рећи да се остале социјалистичке земље помину и узимају у обзир само онда и само утолико уколико се њихова теорија и пракса може супротставити теории и пракси СССР и, на тај начин показати „арбитрерност“, „ирационалност“ или неки други недостатак совјетске економске теорије или грешака совјетске економске политике. Земље чија се теоријска решења нису разликовала много или се до сада мало разликују од оних у СССР (као што су HP Бугарска, HP Чехословачка, HP Румунија), у целој дискусији ce уопшге не помину. Од других социјалистичких земаља најчешће ce наводе Пољска и Југославија, при чему се и код једне и код друге најчешће инсистира на разликама у односу на СССР. Међутим, ни у погледу ових земаља теоријски приступ грађанске школе није позитиван, највећим делом њихова теорија и пракса не изучавају се зато да би се показало какав социјалистички систем, да би био ефикаснији, по њиховом мишљењу треба да буде, већ да би се показало зашто систем који постоји у СССР, а понекад и у њима самима, такав какав јесте није „ефикасан“ и не може бити прихватљив за „Слободан свет“. Уколико се теорији и пракси ових земаља и посвећује извесна пажња, њихов привредни систем и економска наука приказују се највећим делом једнострано, на симплифициран и вулгаризован начин, при чему се инсистира на моментима који те земље наводно приближавају „систему слободне привреде“. Када je, на пример, реч о Југославији, сматра се да социјалистичка привредна предузећа у Југославији представљају колективне власнике који се идентификују са приватним власницима у капитализму (изједначавање „колективизма“ и социјализма je уопште

(35) Треба поменути да се овакво идентификовање јавља и у радовима многих економиста социјалистичких земаља. Томе су посебно били склони совјетски аутори, у чијим се радовима искуства Совјетског Савеза веома често непосредно проглашавана општим законитостима социјалистичке изградње.

159

ГРАЪАНСКИ ЕКОНОМИСТИ О POBHOJ ПРОИЗВОДЊИ У СОЦИЈАЛИЗМУ