Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

160

АНАЛИ ПРАВЫОГ ФАКУЛТЕТА

честа појава у грађанској економској науци), да се цене у привреди формирају највећим делом изван домашаја друштвених планова и надзора заједнице, итд. На тај начин, будући да je у теоријским схватањима грађанских економиста појам социјалистичког привредног система идентификован са привредним системом Совјетског Савеза, формираним у периоду прелаза на планску привреду тридесетих година овог века, свако одступање од тог система третира се истовремено и као напуштање социјалистичког система уопште и прихватање „система слободне привреде“. Као непобитан доказ у прилог такве тезе, будући да je совјетски систем дуго био заснован на негирању нужности робно-новчаних одноеа у социализму, наводи се управо јачање тржишног механизма у социјалистичким земљама последььих година. По схватањима већине грађанских економиста деловање тржишног механизма представља conditio sine qua поп сваког економског рационалног привредног система. Пошто je марксистичка економска наука дуги низ година негирала деловање закона вредности и тржишног механизма у развијеној социјалистичкој привреди —■ напуштање таквих ставова тумачи се као напуштање марксизма и кретанье економске науке у социјалистичким земљама ка западној економској науци. Истовремено, тумачећи реформе у социјалистичким земљама, неки грађански економисти изражаваху мишљење да јачање тржишног механизма у гьиховом привредном систему истовремено значи и ревизију социјалистичког привредног система, ако не и постепено кретање од социализма ка „систему слободне привреде“, односно капитализму. Потребно je указати да у грађанској економској науци последњих година добијају све значајније место другојачи ставови. Док je раније овакав начин мишљења био далеко пресвладавајући и скоро искључив, у новијем периоду појављују се економисти који указују на релативност општег приступа грађанске економске науке проблемима привредног живота као и на резултате и позитивне стране социјалистичког друштвено-економског поретка. Ови економисти исто тако указују да се оцене •социализма и његовог развоја, о којима je напред било речи, не могу прихватити без резерве, у целили као и у погледу јачања робно-новчаних одноеа и деловања тржишног механизма. Може се рећи да су то по правилу они грађански економисти који се проблемима социјалистичког привредног ситема баве већ дужи период, тако да je њихово ближе упознавање социјализма као система морало довести до извесног релативизираньа шихових сопствених полазних позиција. Највећи део ових економиста пре свега истине да се оцене социјализма као система морају доносити опрезно. Алек Нове, који свакако улази у ред бољих познавалаца социјалистичког система на Западу, истине: „Сваки западни аналитичар многих грешака и концептуалних забуна у совјетском систему цена, ако се жели да се избегну неспоразуми, мора почети од једне напомене. Постоји веома много грешака и забуна у западном систему, ако je то заиста уопште „систем“. Било би сасвим погрешно упоређивати совјетске цене са неким имагинираним западним