Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

конкурентским моделом у коме се цене понашају према принципима из уцбеника. У имагинираним моделима, на Истоку и на Западу, тачна равнотежа се обично остварује и све je у реду. Стварни свет на Западу укључује пољопривредне субвенције, монополе, национализовано гране индустрије, картела, рингове цена. Слика формирања цена која се добија противи се таквом уопштавању“ (36). Ови економисти указујуда се ни оцена дискусије о робној производњи у социјалистичким земљама исто тако не може доносити без дубље анализе. У коментару Заубермановог приказа совјетске дискусије који смо неколико пута наводили, Абрам Бергсон истине да се тешко може прихватили оцена по којој цела дискуси) а и промене у Совјетском Савезу значе одступање од учења К. Маркса и Ф. Енгелса. Указујући да се и највећи број нових ставова о социјалистичком систему такође заснива на теоријском систему К. Маркса и Ф. Енгелса, он сматра да je много вероватније да се ради о једном другачијем приступу марксизму, о напуштању крутих, догматиских ставова који су билц владајући за време Ј. В. Стал>ина (37). Поред резерви у погледу једностраних оцена разно ja економске теорије у социјалистичким земљама, у радовима грађанских економиста могу се наћи и реалније оцене развоја привредног система социјалистичких земаља и функције робно-новчаних односа у њему. Поједини економисти истину да се питање ефикасности једног привредног система, његове рационалности или ирациналности, не исцрпљује у систему цена, те да се отуда ни социјалистички привредни систем не може оцењивати искључиво на основу система цена који у њему влада. А. Бергсон чак изражава мшпљење да je у целој дискусији систему цена дато више места него што je потребно, а да су истовремено занемарена извесна друга питаньа, извесни елементи који такође чине саставне делове привредног система и као такви одређују у одговарајућој мери кьихову ефикасност. „У светлу совјетског искуства каже А. Бергсон тешко je избећи закључак да су учесници на обе стране западних дискусија показали тенденцију ка преувеличавању важности овог проблема (цена А. В.). Концентришући се на економску ефикасност у статичком смислу, они су занемарили утица) снажних економских импликација социјалистичкв политичке контроле над стопом инвестиција и техничким прогресом. Остварујући своју власт у овим кључним сферама совјетска влада je водила постизању значајног економског раста. То je остварено упркос чињенице да совјетске цене у рубљама нису нарочито рационалне“ (38). И други економисти истину да je проблем ефикасности привредног система далеко сложенији и да се не може свести на рационалан систем цена, поготову не у онаквом облику како га схвата западна економска наука. Тако Морис Доб (Maurice Dobb) сматра да постоје најмање три основна аспекта, а одатле и три различита критерија за оцену ефикасности система. Први je динамички проблем привредног развоја, производности рада и измене економске структуре привреде. Други je „проблем коорди-

(3ß) A. Nove: ор. dt.,. с. 135.

(37) A. Bergson у Value and Plan, с. 38. (38) Ibidem.

161

ГРАЂАНеКИ ЕКОНОМИСТИ О РОБНОЈ ПРОИЗВОДНЬИ У СОЦИЈАЛИЗМУ