Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

162

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нације различитих ступњева производите и различитих производних jeдиница да би се обезбедио сталан ток производив и избегли губици у времену и производима, због прекида, неискоришћених капацитета на једним тачкама и нагомилавања средстава и радника на другим.“ Најзад, трећи je проблем „такве алокације производних извора који у целини омогућују постизање максималних резултата мерених на овај или онај начин (39). Према оцени М. Доба суштина целе дискусије и промена које су настале у Совјетском Савезу у периоду 1957—1959. састоји се у томе што je у претходним етапама развоја Совјетски Савез имао скоро исюьучиво респекта за прва два критеријума, док се у најновијој етапи све више пажње поклања и трећем критеријуму за оцену ефакисности улагања и система у целини. Анализа ових аспеката ефикасности система такође указује на парцијалан характер оцене једног привредног система на бази цена. Док су прва два аспекта (и мерила) ефикасности привредног система per se очигледно независим од система цена, иако се утицај цена на њих у реалним привредним кретањима свакако не може негирати, трећи аспект ефикасности система, који отвара врата цени као специфичном облику квантифилације привредних токова, такође се не исцрпљује у систему цена. Проблем рационалне алокације производних извора, који се поставља у свакој привреди, решава се упоређивањем различитих могућности њихове употребе, при чему се избор између различитих варијанти може вршити (и реално врши) као на базд номиналних (ценовитих) тако и на бази других критеријума. Самим тим, чак и ако се трећи аспект ефикасности система који наводи М. Доб прихвати као основни, или чак искључиви, рационалан систем цена, ма какве биле његове теоријске основе, не дефинише сам по себи и рационалност и ефикасност система у целини. Непотпун и једностран характер оцене ефикасности једног привредног система на бази цена које у њему владају лишава основе и тврдње о наводној ирационалности социјалистичког привредног система, чак и да се прихвати оцена о „ирационалности“ система цена који сада влада у социјалистичким земљама, пре свега система цена СССР који грађански економисти најчешће имају у виду (40). Против става о „ирационалности“ социјалистичког привредног система изјашњавају се данас и многи грађански економисти. Оцењујући чланак П. Вајлса „Рационалност тржишта, децентрализација и територијални принцип“, који смо више дута наводили као пример ортодоксних анти-марксистичких ставова, Норман Каплан не прихвата тезу о ирационалности социјалистичке планске при-

(39) M. Dobb: Operational Aspects of Soviet Economy, ost okonomi, 1961., No 1, s. 32—33. (40) Иако питање система цена не улази у оквир овог рада сматрамо да je теза о ирационалности система цена у социјалистичким земљама (посебно у СССР који се т.јчешће има у виду) неоснована, jep се ради о недовољној разрађености система и кеусклађености постојећих цена а не о ирационалности система самог по себи. У том смислу не стоји ни оцена по којој дискусија о ценама у СССР тежи ка напуштању постојећег система и кретаиьу ка западној теорији цена. Далеко je реалнија оцена коју даје Морис Доб. По његовом мишљењу-цела дискусија своди се на два питања, и то, прво, проблем два нивоа цена, цена средстава за производњу и средстава за живот, и, друго, опредељивање за вредност или цену производње као теоријску основу система цена у СССР. Ближе о томе види M.Dobb: н. д., с. 19 —21.