Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

134

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

меВу којима на првом месту стоје регионалне организације у западној Европи. МеБутим, и поред огромног утицаја ових организација на покретатье шнроке дискусије о проблемима економске интеграције, њена садржина није теоријски расправљана све до данашњих дана. Апстрахујући све оне моменте који су у економској науци доводили до разних контроверзн у третирању места и улоге регноналних економских органнзацнја у светлости општих тешкоћа у којима ce друштвена заједница нашла после другог светског рата, овде je потребно посебно истаћи да je у већини концепдија о интеграцији које су у том периоду настале, имплицитно заступљен готово ј единствен став према проблему унутрашње садржине процеса интеграције, и то може се рећи негативан. Уместо анализе друштвених односа, као једине могуће полазне основе у истраживању суштине интеграционпх процеса ултривреди, у економској науци још увек постоји вео.ма изражена тенденција да се orai објасне са становишта међународне по деле рада, идя, одређених циъева појединих земаља, где се интеграција појављује само као средство којим се они остварују. Ови ставови о интеграции су у различитим варијантама данас углавном прихваћени од стране готово свих аутора који се баве међународним економским односима, како оних који проблем третнрају чисто практицистички (везујући га за одређене економске циљеве појединих земал>а), тако и оних, релативно малобројних, који су себи као цил> одредили постављање темеља економској теорији о светској интеграцији. Отуда и процес ннтеграције, схваћен као нужност која ce објективно остварује у датим условима друштвене производње кроз одређене друштвене облике повезиваља, у економској науци остаје и даље предмет свестраних истраживања. Сагласно поменутим становиштима од којих се полази у тумачељу меВународне економске интеграције, у економској науци су заступљена и одговарајућа тумачења самог појма интеграције. Осећајући да je при.ликом анализе међународних економских односа, у којима они виде процес интеграције, потребно изјаснити се н о самом њеном појму, већина аутора на ово питање даје веома уопштен одговор, потврВујући тиме само уверенье да je реч више о формалним разлозима његовог навоВења, него о стварној анализи која има за циъ откривагье његове унутрашње садржине. Карактеристичан пример који илуструје овакав став према појму гштеграције јесу схватања по којима интеграција означава одре Вени степей кохезије једног друштва односно његових појединих активности, или, пак, процес којим се кохезија обезбеВује ( 3 ). ГледајуВи са формалне стране, оваквим формулацијама се зацело не могу ставити озбиљније примедбе, јер су појам интеграције и појам кохезије у основн веома блиски појмови, па се чак у извесном смислу могу сматрати и синошшима. Реч кохезија, која je, као и интеграцнја, у економију уведена споља ( 4 ), може

(3) Perroux, Op. eit., стр. 419.

(4) Реч кохезпја узета je из физике и у дословном смислу представлю израз унутрашње снаге помоћу које се дслови (молекули) једног чврстог тела или течности држе заједно.