Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПО JAM ИНХЕГРАЦИЈЕ Y АНАЛИЗАМА СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ

135

се из одреВених научних разлога такође фигуративно применит и на Лчудско друштво, ал и се овде, као и у случају интеграције, на врло одреВен начин поставља питање који je њен унутрашњи друштвени садржај, односно шта ту кохезију проузрокује и коме или чему она служи. Нема сумгье да je у свакој друштвеној заједници или бар у већем броју оиих које се на основи различитих критеријума могу сматрати посебним целинама (као што je то, на пример, случај и са земљама тзв. „Мале Европе”), могућно говорити о унутрашњим ннтеграционим процесима и постигнутом степену њихове кохезије, али под једним условом: уколико приликом анализе њихових узрока, карактера и последица буде воВено рачуна о неким битним питањима друштвеног живота меВу којима на првом месту о положају и улози непосредних пронзвоВача као и о чињеници да свака друштвена заједница (или трупа њих) представља само делове једне опште целине, тј. делове људског друштва. Тумачење по коме ннтеграција означава процес у коме се делови повезују у целину са циљем да се обезбеди гьихова кохезија, може се, према томе, прихватит, али само као полазна основа а не и објашњење унутрашње, друштвене суштнне овог пнтања. ОстајуВи још увек у знатној мери у оквирима термииолотких расправљања, у економској лнтератури се појам интеграције често наводи и као синоним појмова који су раније употребљавани приликом анализе формирања и развитка националних и меВународне привреде, као што су срашВивање, прожимање, уједнњавање и др. Посебно велик број оваквих појмова може се наћи у француској економској литератури, у којој се, поред ових посебних појмова, појављује и појам интеграције као нека врста њиховог синтетичког израза. Пошто je интеграција, по мишљењу појединих аутора, само савремен израз процеса стварања веВег степена хомогености привредног живота у оквиру једне уже или шире друштвене заједнице, то он ео ipso у себи садржи и објашњава и све оне конкретне процесе који су у економској науци веВ познати под посебним именима (као што су pénétration, compénétration, interpénétration, restructuration и сл. ( 5 ). Тумачења интеграције која такође треба сматрати веома уопштеним, а тиме и недовољним да објасне суштину ннтсграциоиог процеса у међународним оквирима, јесу и њена идентификовања са фузијом, удруживањем и комбинацијоЈМ ( в ). Разлози због којих оваква схватања интеграције не могу бити научно прихваВеиа као полазна основа у истраживању њене садржине, мање-више су опште познати. ВеВ сама чињеница да су фузија, удруживање и комбинација као термини везаии пре свега за економске односе који настају у условима формирања и развитка мо-

(5) André Marchai, Systèmes et structures économiques, Paris, 1959, p. 59, 300, 474, 683.

(6) Erich Schneider, Real Economies of Integration and Large-scale Production versus Advantages of Domination (чланак из књнге; » Monopoly and Competition and their Regulation« у редакцији Edwarda Chamberlina, Лондон, 1954, стр. 203—214).