Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

136

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

нополске производив и тржишне структуре ( 7 ), сама по себи je довољна да укаже на ограниченост њихове употребе, и то не само у анализама међународних интеграционих процеса, већ и у оквирима националних привреда. Настали као резултат повезнвања предузећа ( 8 / у условима високог степена концентрадије капитала и слободне конкурендије, фузија, удруживанье и комбинација се у крајњој консеквенци могу сматрати само могућим облицима интеграцнје, а не и облицима којима се она исцрпљује. Са становишта друштвене привреде, свака фузија, удруживање и комбинација предузећа, штавише, не морају да значе у исто време и интеградију. Уосталом, није редак случај да у конкретним условима разно] а националних привреда поменути обличи повезивања предузећа представљају управо израз супротних тенденција. Поред наведених и њима сличних тумачења интеграције, од којнх једна могу да послуже само као полазна основа у истраживању њене садржине, а друга као њихова евентуална илустрација, посебно место у економској науци заузимају тумачења интеграције настала под утицајем промена у организацији привредног живота капиталистичких земаља у условима нове економске улоге државе. Пошто су напоредо са њенил! сталннм јачањем нужно настајале и нове концепције о интеградији, то je и овај појам почео да се употребљава на један посве нов начин, па чак у извесном смислу да добија и своје ново значење. Ова промена у употреби појма интеграције најбоље he ce_ уочити поређењем савремених концепција о међународној економској интеграции са концепцијама насталим пре велике економске кризе 1929/32. године. Једна од њихових битних разлика коју треба овде нстаћи јесте разлика у ци.ъевима саме анализе. У односу на раније концепцијс, чији je основни циљ био истраживање економске нужности међународне економске интеграције и услова под којима се ода остварује у систему слободне тржишне привреде, савремене концепције у својим анализама стављају тежиште на објашњење и одену различитих метода и инструмената економске политике, потврђујући тиме своју непосредну повезаност са државном интервенцијом у привреди и њеним утицајем на промену карактера међународних економских односа. Не улазећи у оцену у којој je мери са становишта теорпјске економије увођење елемената економске политике у њене анализе израз позитивних тенденција, у смислу обухватања све ширег круга чинилаца релевантних за привредни живот, сама чшьеница да оно истовремено означава „отварање врата” економске науке свим оыим чиниоцима којн на посредан или непосредан начин детерминишу еконолюку политику, оно нужно мора имати својих негативних последица. Овакав приступ анализи

(7) Рудолф Хилфердинг, Финанспјски капитал (посебно „Трећн оде.ъак”), издање ..Културе”, Београд, 1952.

(8) Најчешће са узастопним фазама производите.