Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОЈАМ ИНТЕГРАЦИЈЕ Y АНАЛИЗАЫА СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ

137

основних питања теоријске економије нашао je своју пуну примену у савременим грађанским концепцијама о међународној економској интеграции. Захваљујући у њнма веома наглашеном присуству елемената економске политике, у теоријским анализама међународних економских односа појам интеграцнје ce почео употребљавахи у различите сврхе н на различите начине, откривајући тиме све отвореније одступање ових концепција од суштине проблема који хретирају. Најизразитији примери овог одступања су све чешће расправе о иитеграцији као изразу оптимума економских политика, о интеградији економских политика, о интеграции као сарадњи, и о позитнвној и негативно] интеграцији, о институционалној интеграцији, о минимуму и максимуму интеграције (°) и сличив. Приступ анализн интеграције којн замагљује њену економску суштину нарочито je карактеристичан за концепције којима je главни предмет расправљања однос политике и економске интеграције. Независно од тога да ли je у њима дат примат једној или другој, већ сама та чињеница да je реч о доказивању места и улоге политичког чиниоца у развитку економских односа, довољна je да укаже до које мере овакав приступ међународној економској интеграцији оставља отворенпм не само, питање економске, већ и политичке интеграције. Ово je лако установит пре света тамо где аутори расправљају о економској и политичкој интеграции а да ниједну од њнх нису дефинисали, а у одређеној мери и у свим другим случајевима, захваљујући веома наглашеној употреби аналогије у тумачењу економске и политичке интеграции е, као и паралелизму у анализи њиховог развоја. Иначе, кад тога не би било, тешко би се из гьихове анализе могли извести до те мере неодређени закључци као што je иа пример, и један од закључака који наводи Ј. Тинберген. Пошто je претходно изнео своје гледиште, по коме интеграцију као економски термин у савременим условима треба схватит као израз оптимума економске политике, а у политичком значењу као оптимум централизације, он о односу економске и политичке интеграције нише дословно следеће: „Политики интегрисано подручје je идеално подручје за примену интегрисане економске политике и обрнуто” ( 10 ). Узроци оваквог стања у економској иауци свакако су веома различит и многобројни. Међутим, ако се апстрахују сви они посебни моменти који су утицали на формирање личних ставова појединих аутора, из света реченог може се закључити да све наведене и њнма сличне нејасноће и неодређености у третирању интеграције у економској науци имају у основи своје дубоке корене у неразликовању њене материјално-производне и друштвене стране. То je посебно характеристично за гра-

(9) Ближе о томе: J. Tinbergen, International Economic Integration, Amsterdam, 1954; Rolf Sannwald and Jacques Stabler, Economic Integration, Princeton, 1959; Слободан Браиковић, Теоријске концепције западноевропских економиста о интеграцији у Западној Европн, штампано у зборннку радова „ПробАеми регионалних интеграција у свету", изд. Института за међународну политику и привреду, Београд, 1962, стр. 10—92.

(ю) J, Tinbergen, Op. cit,, стр. 142.