Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Jan 01, 1971, page 144

142

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Представниди опозиције су пристајали да уђу у владу само у том случају ако се у њој буду налазили и представници Одбора. Како до споразума између Пашића и Одбора није дошло, то Папшћ није могао образовати ни коалициону владу с представншџша опозиције. IX —• На конференции која je одржана 6. и 7. новембра у Женеви ( 40 ) присуствовали су од стране Србије Н. Пашић и представници српске опозиције. М. Драшковић и др В. Маринковић, од стране Народног вијећа СХС из Загреба А. Корошец, Г. Жерјав и М. Чингрија и чланови Туг. одбора Трумбић, Васиљевић и Газари. Пошто je на поподневној седници првог дана конференције Н. Пашић предложио помирење .дголитичко-војничког комитета” поднео je и Милорад АР аш ковић свој предлог, који представља први пројекат његовог предлога „о образовању националне концентрационе владе СХС одн. мешовитог ратног кабинета” који je он израдио 4. XI и с којим смо се ми већ упознали говорећи о преговорима воБеним у Паризу. По Драшковићевом објахшьегьу, по образовању националне концентрационе владе СХС, влада Србије би престала да постоји. Народно вијеће СХС би остало као парламент а остала би, исто тако, и постојећа локална управа. На Драшковићев предлог ставио je Корошец примедбу да она значи стварање заједничке државе СХС а да савезници могу и „не признати државу jep нисмо дошли до конгреса”. Ситуација je нужно налагала да се што пре створи један заједнички орган али би формирање заједничке владе захтевало постов ање претходне сагласности, како српске Скупштине тако хг Народног вијећа СХС. Другог дана конференције тј. 7. XI поднео je и Трумбић свој предлог. Овај предлог, који полази од Пашићевог, прихватили су учесници конференције. По њему би се формирало „заједшгчко Мннистарство за послове који су заједшхчхш.” Формирањем овог „заједничког министарства” не би била укинута министарства Србије и Народног вијећа већ би наставила да обављају послове у делокругу своје надлежности. ¥ својој књизи „Југославенски одбор (Повијест југословенске емиграције за свјетског рата 1914 —1918) ( u ) Мирада Паулова каже да јој je Драшковић фебруара 1921. г. између осталог рекао: „Госп. Пашић у Паризу, пред наш одлазак у Женеву, дао ми je реч, да прима мој предлог, али je у Женеви одустао”. На њено питахье какав je био став Одбора према његовом предлогу, Драшковић je одговорио: „Трумбић je шутио, а на то je Пашић казао, да се не може (нацрт) примити”. Пашић je пре пристао на Трумбићев него на Драшковићев предлог зато што je Трумбићев предлог предвиђао даље постојање и министарства Народног вијећа и српске владе, која би, као и министарства Народног внјећа, наставила да обавља послове у делокругу своје надлежности онд. „што je Трумбићев предлог оставл>ао и даљс фактичну власт у Србији посебној српској влади у Београду, хх ахсо би се створила заједничка влада за вањсхш свијет, те je та концепција више одговарала државној концепцијп г. Пашића.” Одбор je такође зау-

(40) као нал. 33) стр. 225—262.

(41) Милада Паулова: Југославенскн одбор (Повијест југославенске емнграције за свјетског рата 1914 —1918) Загреб 1924, стр. 561.