Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

72

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

судства ( 4 ). Међутим, и сам проф. Валин je напустио ово своје гледиште у деветом издању свог упб’еника ( 5 ).Y најновијем свом уџбенику проф. Валин поново истине да власт општем интересу, пап рема томе и грађанима, али нагласак није више само на власти ко ja служи општем интересу већ општем хштересу дата одреБенша салржина у погледу яяттттнте права и сло?юле. Проф. Валин стога закључује да управно право мора да проучава шта треба учинити да та огромна власт будене TSmo искоришБеня у пттште.м интересу вёЕПсако да оуде ефшсаснај таксГда сјГбитнн проблеми управног те власти, ради заштите права i % „слобода граЬапа ( 6 ). 3. Јавна власт као основ управног права. Друга теорија која управном праву налази такоБе један једини основ јесте теорија ко ja у јавној власти види основ управног права. а) Гледиште проф. Мориса Opjya (Maurice Haxiriou). Први који je у теорији француског управног права посебно истакао јавну власт као основ управног права јесте професор Морис Орју. Према овом гледшпту: „власт ко ja чини основ управног режима означена je као јавна власт и ова се сматра као део гране извршне ОоЈапшаваЈуШГближе значај ових наведених појмова проф. Орју даје ове дефиниције; „Извршна власт je сушхицски,политичка извршна и уставна власт. Суштински извршна власт се одређује према политичком ј единству ко је обезбеБује и према службеној дужности да обезбеБује примену закона". Y закључку проф. Opjy погврБује~ово своје гледшпте с тим што подвлачи: Јавна власт ie власт која_ је по_службеној дужности овлашћена да обезбеди јавни поредак и делатност јавних служби у потребама__( 8 ). Ваља нагла сити да и профГТ)рју који истине да je jâßiia власт основ управног права не губи из вида улогу јавне службе у управном праву, сматра јући да је последица јавне службе и „објективно самоограничење ( аутолимитациј а) јавне власти'', jep се тако јавна власт постелено потчшьава „идеји служеља уместо да влада". б) Гледиште проф. Жорж Ведела (Georges Vedel). Y новијој француској правној литератури управног права проф. Жорж Ведел je хакође противник гледишта да je јавна служба основ француског управног права. Он истине да je дайна служба/само један од начина делатности управе и да јавна служба' шТјеуставни конструисани матерђјалпи појам. Подвлачећи овај материјално-правнн појам Јавне сл^sк6е/профАБеистине не само да јавна служба на према томе не може ни бити основ већ да je такво схватање које јавну службу узима као основ управног права у потпуној

(4) Jean Rivero, Droit administratif, Paris, Dalloz, 1970, No 31, erp. 33.

(5) M. Waline, Droit administratif. Paris. Sirey, 1963. No 160. str. 100. Videti; J. P. Buffelan, Les grandes théories de base du Droit administratif français, Recueil de jurisprudence du droit administratif et du Conseil d'Etat, 1967, No 4, стр. 262.

(6) M. Waline, Précis de droit administratif, Paris, Montchrestien, 1969, str. 17.

(7) Maurice Hauriou, Précis de droit administratif et de droit public, Paris, Sirey, 1933,. cxp. 9.

(8) M. Hauriou, Op. cit. стр. 9—lo.