Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ТЕОРИЈСКИ ОСНОВИ ФРАНЦУСКОГ УПРАВНОГ ПРАВА

супротности ca француским уставним правом које je искључиво формално право јер сви појмови у француском праву почивају на закону. По њему француски устав врши формално разликовање између законодавне, извршне и судске власти додајући уз то да je join од 1790. године прокламована формална подела судске и управне власти. Држећн се формалист критерија проф. Ведел стога извршну власт одређује према одредбама Устава, користећи и судску праксу у овој материи, по којој мисија извршне власти није само нзвршење већ и „одржавање читавог правног поретка „и света- што je нотребни-услов за одрјкавање овог поретка, односно за континуитет државел-иационалног, живота", чак и по цену суспендовања ггоимене закона у периодима изузетних пколности'(' lo ~). Међутим, ваља нагласити да и у тим изузетним околностима проф. Ведел сматра да шеф извршне власти подлеже судској контроли. Према томе, извршна власт ко ja je самостална и подлеже судској контроли у сваком случају једновремено je и испод законодавне власти jep и извршна и судска власт морају примењивати законе које доноси законодавни орган. С друге стране, проф. Ведел нстиче да je јавна власт корелатив извршне власти и стога наводи да „различити органи државе добијају власт само од суверена, односно од нације или француског народа'’. ( и ) Стога се исправно истине да проф. Ведел сматра да различити органи учествују у различитом степену у вршењу извршне власти, негде као непосредни представници (посланици скупштина) или као посредни представници (извршна и судска власт ( 12 ). Према проф. Веделу дефиниција јавне власти била би: надлежносг која одступа од општег права а под општим правом има у виду приватно право ( 13 ). Полазећи од овог гледишта проф. Ведел одређује и предмет управног права тако да je по њему: „Управно право скуп посебних правила која се примењују на делатност извршне власти кад ова врши јавну власт” ( 14 ). После уставних измена 1958. године које су измениле организацију јавне властиГпрЬф. Ведел сматра да се више не може говорити о извршној власти ( 15 ). По овом његовомГсхватању нбва~организација пајшпни.ч органа власти не „извршење закона’’ у оном широком смислу како je то раније истицано тако да „управа није ништа друго него државна делатност општег права ( 16 ). Кад истине јдгГје управа државна делатност обухваћена општим правом, проф. Ведел полази од претпоставке да целокупна јавна делатност, установљена Уставом од 1958. године има управни характер, сем у случа-

(9) М. Hauriou, Op. cil. стр. XIV—XVI.

(io) Georges Vedel, Les bases constitutionnelles du droit administratif. Etudes et Documents du Conseil d'Etat, 1954, No 8, стр. 39, No 35.

(и) G. Vedel, Op, cit. стр. 42, No 41. (12) J. P. Buffelan, Op. cit. стр, 263. (13) G. Vedel, Op. cit. стр. 43, No 42. (14) G. Vedel, Op. cit. стр. 46, No 50.

(15) G. Vedel, Droit administratif, Paris, Thèmis, 1961, str. 82 (io) G. Vedel, Op. cit. стр. 43.