Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

диште да je управно право проистекло из устава. По овом његовом ревидираном гледишту управноЈтравоЈе скуп посебних правила ко ja се применуjy на делатност изврпше власти кад~ова врпш јавну власт. Поред тога профј Ведел је'l^oтив~концепшlЈе^Аа”је — , јавна службаПзснов француског управног права jep je то материјални појам а француско уставно право засновано je „искључиво на појмовима и критеријумима који су формални и органски С 2O ). Проф. Ведел истине да „критеријуми и појмови који имају материјални карактер не могу бити занемарени, али су супсидијарног карактера” па стога даље закључује да je то разлог „зашто се конструкција утщавношрава на основу јавне службе, ко ja je начелно материјални појам, рВаво уклапа са (францутжим)тпазШтщтш правом” ( 2Г )ПМеђутим, критичари концепције проф. Ведела управо у овим његовим аргументима налазе разлог да се и појам јавне власти који истине проф. Ведел у својој дефиниции управног права, појављује у ствари такође као материјални појам. Према томе, ако je појам јавне службе битно материјални појахм ( 22 ), онда je по критичарима овог гледишта и појам јавне власти битно матер ијални појам, ( п ) па се тако ова теорија сама побија. Критичари концепцнје проф. Шапија истину да и сам проф. Шапи користи појам јавне службе за утврђивање да ли ће бити надлежно управно судство или суд опште надлежности, jep би по њему присуство индустријске или трговачке јавне службе било претпоставка постојања приватноправне делатности управе, па би тада био надлежан суд опште надлежности а не управно судство. Према томе, и појам као и појам јавне власти, матери ј алии су појмови, jep се и i едан и друга потам акта односно правној ситуации о којој се решава, а не према органу који je донео акта или према цшьу самог акта. Отуда се ставда примедба концепцији проф. Шапија да она не даје ,Једноставно правило за примену начела о подели јавне делатности од приватне делатности, како то истине њен творац ( 24 ), а што се види и из судаке праксе управног судства која супротно доказује. Y француском управном праву извесни уговори који не садрже никакве одредбе које одступају од општег права сматрају се управним уговорима и решавају се по правилима \нтоавног права, што указује да у француском управном праву уговор може бити управни уговор по предмету о коме се закључује уговор, а не само по одредбама ко je се примењују, односно да ли су те одредбе засноване на правилима управног или грађанског права. С друге стране, истине се да и у споровима поводом удеса проузрокованих ватрометом за време празника или штета проузрокованих неправилним радњама здравствених служби, нпр. за време лечења или операције у болшщи, о одговорности јавних тела решава управно судство на основу

(20) G. Vedel, Les bases contstitutionnelles du droit administratif, Op. cit. стр. 26, No 12 и даље.

(21) G. Vede!, Op. cit. No 13. (22) G. Vedel, Op. cit. No 19.

(22) J. P. Buffelan. Op. cit. стр. 266.

(24) R. Cliapus, Op. cit. стр. 141—142, No 120.

75

ТЕОРИЈСКИ ОСНОВИ ФРАНЦУ CKO Г УПРАВНОГ ПРАВА