Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

450

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

посхоји у сваком поступку, што би значило да захтев треба да буде садржан у сваком предлогу. Наведене одредбе показују једну редакцијску неусклаВеност, коју приликом првог новелирања Закона треба отклонити. 14. Диспозиција не важи ни у погледу расправне максиме: суд je дужан да утврди и чшьенице ко je учесници нису изнели, као и оне које меБу њима нису спорне. Он мора да изведе и доказе које учесници нису предложили (чл. 2S). Пошто ће учесник странка понекад пропустихи да поступи по налогу суда о полагању предујма на име судских трошкова, појачана тежња за истином у овом поступку могла би довести до повећања издатака из предрачунских средстава суда у цељу намирења тропжова за изведене доказе. Истицање истражног уместо диспозитивног принципа ипак се не противи могућности да учесници предузму радње располагања, што се види из чл. 32. Али, то располагање стоји под контролом суда, слично оној коју он врши у парничном поступку (чл. 3. ст. 3. ЗПП-а). Само, Закон не каже шта све треба разумети под располагањем. Изрично се говори само о могућности поравнања у првостепеном поступку, док се признање основаности предлагачевог правнозаштитног тражења и одустанак од жалбе не помшьу. Поводом поравнања примећујемо, прво, да оно није предвиђено за спор покренут предлогом граБанског правног лица, односно радне заједнице у том правном лицу, или предлогом појединца (чл. 32. ст. 3. у вези са чл. 23. ст. 4) ( 7 ). Друго, не видимо оправданье за ограничење могуђности поравнања на поступай првостепеног суда. Мирном решењу спора, са којим се правобранилац слаже, треба дати предност пред судском одлуком све док поступай не буде окончен, па и у другом степену. Закон предвиБа могућност одступања од усмености (чл. 31). Одлучивање на основу поднесака и исправа учшьено je зависним од два услова. Један се састоји у томе што je потребно да писмена граВа, по оцени суда, чини усмено расправл>ање непотребним. Поред тога, расправа може бити изостављена само ако су се странке одрекле њеног одржавања. Мислимо да je овим другим условом знача j усмености пренаглашен, нарочито кад учесник није појединац. И у парничном поступку расправа се понекад своди на оно што je садржано у поднесцима и њиховим прилозима. 15. Особиту пажгьу Закон поклања преображајном (конститутивном) карактеру мериторне одлуке у спору који за предмет има закључење самоуправног споразума иш другог самоуправног општег акта. Том одлуком, кад постане правноснажна, спорни однос се уреБује, и она замењује акт о коме није била постигнута сагласност. Самим тим, она дејствује и према оннм заинтересованим субјектима који у поступку нису узелн учешћа. Y таквом случају и нема никаквог извршења одлуке, те одредбе ст. 1. и 2. чл. 54. не долазе до примене. Правноснажна одлука се извршује сама од себе. Пошто таква одлука представља исто што и самоуправни акт, изрично je прописано да се против н>е може пред надлежним уставним судом покренути поступай за оцену иене уставности и законитости (чл. 38).

(7) Можда се и ту ради о редакцијској омашци?