Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

451

ПРИЛОЗИ

16. О благовремености и допуштености жалбе одлучује другостепени суд (чл. 35. ст. 4). Објашњење видимо у томе шхо се постиже уштеда у времену, која може износити и 15 дана. Ако би се првостепеном суду дало право да својим решекьем одбади жалбу коју je оценио као неблаговремену или недопуштену, онда би се пре упућивања списа другостепеном суду морало чекати да истекне рок за жалбу против тог решења. Нисмо сасвим уверени у убедљивост овог објашњења, ако je оно тачно. Прво, нигде у Закону није изрично речено да je поступак пред судом удруженог рада хитан, па да би та хитносх налагала тако драстичну уштеду у времену. Да поступак није замипьъен као убрзан, видн ее и из тога што рок за жалбу износи 15 дана, док je у хитним парничннм поступцима тај рок ограничен на осам дана. При томе не треба изгубити из вида да и у оним парничним поступцима у којима се жалба подноси у краћем року, првостепени суд испитује њену благовременост и допуштеност. Није за подцењивање број оних случајева у којима ће се странка, чија je жалба одбачена решекьем првостепеног суда, помирити са том одлуком. Осим тога, понекад ће бити потребно спровисти извиВаје, нарочито кад се ради о благовремености. Боље je да те извиВаје предузме првостепени суд одмах, чим лгу жалба буде поднесена, него да их врши тек по налогу вишег суда. Beneficium cohaesionis предвиђен je ограничено, само у погледу рока за жалбу (чл. 39. ст. 5), што, по нашем мишљењу, нема велику практичну вредност. Ако je ова установи већ предвиБена, требало jy je усвојити до краја: жалба једног учесника користи и другима, који одлуку нису напали. Тако ће, и без изричите одредбе у том смислу, морати да буде у оним споровика у којима постоји недељивост одлучивања према свима носиоцима права и обавеза у спорном односу ( 6 ). (Y парничном поступку то су случајеви јединственог супарничарства). С обзиром на принцип супсидијарне примене ЗПП-а, одредба чл. 36. показује се као сувишна. Супротно томе, правило о невезаности суда за разлоге жалбе представл>а формално одступанье од парничног поступка у коме je суд за разлоге везан (чл. 353. ст. 2. ЗПП-а). Кажемо да je одегупакье формално, jep парнични судови у пракси не показују спремност да поштују ово правило. Новина у односу на парнични поступак састоји се у ствари само у томе што виши суд својом одлуком захвата и ненападпути део одлуке, ако je у том делу повређен приндуноправни пропис или правило морала самоуправног социјалистичког друтитва. Имајући у виду природу самоуправних спорова, ово одступање показу je се као умесно. 17. Против правноснажне мериторне одлуке допуштен je предлог за понављање поступка. Захтев за заштиту законитости искључен je самим тим што улази у састав главе XXV ЗПП-а, која се по чл. 13. ЗС¥Р-а не примењује у поступку пред судом удруженог рада. Но, пошто je и предлог за понављање обухваћен истом главой ЗПП-а, то je он у овом другом закону иецрпно регулисан (чл. 39 —45). Таква редакција није била неизбежна. Одредбе о захтеву за заштиту законитости могле су да буду изрично

(8) Жалба против одлуке којом суд, у смислу чл. 34, уређује однос представл>а пример за такву жалбу.