Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

461

ПРИЛОЗИ

брачни друг може да поднесе и по разводу брака, али најдоцније у року од једне године, уколико су у хренутку развода брака и у време подношења захтева постојали услови предвнђенн законом, Тиме je санкционисано решенье ко je je већ примењивано у пракси наших судова. Друго, док по ОЗБ досуђено издржавање није везано за рок, већ су предвиБени случајеви престанка права на издржавање (чл. 67. ст, 2), дотле ЗБ уноси ново решење. Према чл. 61. ЗБ право на издржавање необезбеВеног брачног друга траје највише пет година по разводу брака. Ипак, закон предвиђа (ст. 2. чл. 61) да на захтев брачног друга суд може да продужн право на издржавање и по истеку овог рока, „ако постоје оправдани разлози, а особито ако необезбеЬени брачни друг ни по истеку тог временског периода не буде способан да се сам издржава”. 6. Y глави петој, која садржи посебне одредбе о тужбама у брачним споровима, има неколико нових решења. Тако, од правила да се брачне тужбе могу да поднесу и преко пуномоћника са спедијалним пу номоћјем, предвиБен je изузетак да се то не може чинити када je у шггању развод брака по узајамној сагласности брачних другова. Исто тако, када брачни другови траже да се брак разведе по узајамној сагласности обавезно je присуство оба брачна друга на рочшпту за покушај мирења. Ако се овај услов не испуни сматраће се да je захтев за развод брака по узајамној сагласности повучен. 7. Y завршним одредбама, глава шеста, предвиђено je да ступањем па снагу Закона о браку престаје да важи Закон о имовинским односима б'рачних другова ПР Македоније из 1950. СР Македонија je прва од наших социјалистичких република која je донела своје породично законодавство. Покушали смо да укажемо на нова решења која су у овом делу, у брачном праву, усвојена у пореВењу са нашим досадашньим законодавством, без намере да овога пета кри тички разматрамо ова решења.

В. Бакић

ТРАЈНА ВРЕДНОСТ PAДБPУXOBOГ „УВОДАA У ПРАВ HУ HAУKУ”

Ово дело Г. Радбруха (G. Radbruch) (1876 —1949), једног од најугледнијих немачких филозофа и теоретичара права, од своје појаве (1910) доживело je осам издања (осмо 1929) која je сам писац допуњавао и актуелизовао. После смрти Радбруха, девето издање (1952) приредио je К. Цвајгерт (К. Zweigert), редовни професор Универзитета у Хамбургу, на основу Радбрухових забележака о могућим допунадга. Прирейивач К. Цвајгерт je унео на одговарајућа места неке ставове из Радбрухових

(*) Gustav Radbruch: Einführung in die rechtswissenschaft 12 durchgearbeitete Auflage, nach dem Tode des Verfassers besorgt von Konrad Zweigert, K. F. Koehler Verlag, Stuttgart, 1969, S. 284.