Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

"412 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

При таковом, најлучшеј вашеј вједомости, возможности и подвигу препоручено остављаем П. В. и Вас по сих тамо находити се совјетуем, пребивајуште Благожелател.

Истога дана у Карловци, чрез Агента (у Беч) у табор.

Благо- и Честно- родним Господам коегожде сана, степене, достоинства офицјером, и всему храбраму националному от славнаго Генералата вараждинскаго на всевисочајше Јеја велич. кралев. служ- | бу нарежденому воинству, нашим по свјатом Духу синовом љубезним благодет, милост и мир от Бога, от нас же молитва и благослов.

Сим Нашим на вејех вас честно поменутих отсилаемим благословениа и отачаские наклоности полним писанием, имамо прилику Наше савршено надеждное на Вас повјерение открити, и јавити како свагда и досље јесмо похвалнују ваше храбре, мужаске, вјерне и постојане службе, и подвига у сваких всевисочајших указах Јеја кралев. Величества показатог, хисторију пред очима имали, и прочим вјерним војаком вашу храброст, и војнички поступак за образ, и ревнование предлагали, знајући да вам свагда у памети јест прадједов, дједов и отцев наших и ваших вјернаја, благопокорнаја и поданаја до последне капле непожаленаја, за „Августњејшиј двор Австријскиј противу непријателеј проливенаја кр' в, васепокорњејшаја служба и постојаниј у свакој им предуказаној служби подвиг, по коем јесу за нас свог потомке толику неизречену милост цесарску и кралевску услужили, сердце цесарево своим постојаним и храбрим поступком умилостивили, и Нам и вам потомком своим премилостиве правице и свободе исходатајствоваше, и за образ оставише, да и ми тако, како и они храбро, неотступно, приљежно, без бојазни, постојано великоможњејшим цесаром нашим служимо, и надјеемо се сваке милости цесарске. Таквој живој прилики ваших праотцев, от доста времена непрестано посљедовасте и ви, и храбро обдержавасте се. На толико, дасте се по многих народах, и високих лицах именем вашим, храбростију, постојанством и вјерностију вашеју великодушноју знатни и похвални учинили, за срећу вашу и потомков ваших, и родителеј ваших вјечниј спомен, от коих су таки храбри борци произрасли.

И кад смо већ похвалнаго вашего подвига чекали конац дјело красештиј; тогда против надежде и упованиа Нашего, принуждени бисмо чути за вас љубазнаја чада Наша! ва мјесто храброгти, ослабјение ваше у подвигу, за постојанство ваше, непостојанство у всевисочајшим запсвједем биваемих службах кралевских, ва мјесто храбраго поборениа против непријатеља, обратисте се бјегству богатим числом, и мнози от вас службе всевисочајше небрегше и оставлше побјегоше, и непостојаше дочекати трудов својих плод сњести и службе мазду примити. О коем неупованом гласу не мало оскорбихом се и почудихом, да у таквом храбром сердцу возможе малодушие, и помисал на бјегство уселитисе.

Но пак нас увесељава ово једно, што сваком человјеку падшему, погрешившему, или непостојавшему природно јест паки устати, исправити се и пак постојану бити. А особито да пространаја и всевисочајшаја милост кралевскаја сваком погрјешившему наклона јест, и даст проштение.