Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

[16 _ Архив за истбрију српске православне карловачке митрополије

5 А такожде — Еуевимт. 12. | 17. Сестра — Рода. 15. 12. Материна сестра — Марза. 13. | 18. Сестра Ф тетке — Сарра. 14.

13. Баба — монаха Васа. 19: ·„ такожде — Анна. 18. 14. Братђ роћени —- Анеонз. 8. | 20. Сестрићђ — Григор. 19.

15. Тетакђ — Савва. 16. 21. Кои ме првом книги учити 16. Маћаа — Милица 14. почеф — Јерећ Гефргт.

Блаженнбиши Г. Г. Милостивђиши Г. и архипаслвтрђ мои !

Сли имена сбтђ сродниковђ моихђ, и како вчера обћштаете се милостиво им разрђшителнв молитеб очитати, тоге ради аште изволите, предлаже здђ б%дет ли поволно вашем Б. что сам толико имена написал, аште ни, тако изагладити можем: обаче смиреннфише прошв | за ваше здранћа не лишите ни единаго ваше молитве; занеже та вашђ слежителђ всмђ и пребвдв, аште и невреднБи.

Пауелђ даконђ слежител.

Аште повелите ја препишв на хартно маншу.

На овај је попис на полеђици своеручно написао патријарх Арсеније ТМ.: „На меншв хартпо.

Пак метни прежде родтеле свог и учителе.

Патом поредв свое родство токмо имена, и кои врмонах или монах так и упиши,“

Испод тога је написао Павле: „Вебмђ внзтрђ писатвтмљ усопшим сродником моим Г. Блаженнђиши раздрбшител-8 прочиталљ МОЛИТЕ8 2. Дек. 1744. года, в' Недбло при Горнећ св. воведенскои цркви Карловачком, над гробом брата моети Јоанна“.

По налогу Патријархову, ставио је Павле пореду имена, и кеква је ђакон синђео Павле био племенита душа, види се из тога, да је он на прво место ставио свога добродјетеља. архимандрита Андрију Атанасијевића, о коме је било говора у овом листу за про стр: 717. —86. (Акт се овај налази у патријарашкој библијотеци).

по о

ГРАМАТА Висаријона Павловића, бачког владике за парохе.

Висартенђ. Божјео Милостио Православни Епскопљ Бачкћ, Сегедински и Егарски.

По Благодати, дарб и власти всесватаго и живоначалналу Даха, даннђи намљ Ф самао великаго Арх)врса Господа нашего Тисвса Христа чревљ сватва и сриценнеа Его апостојљри ихђ намћотники и превмники: Благочестиваго сего м5бжа Арсенљ Џоповича,) вели бмљЂ копаснимљ истазанјемђ прилфжне испвтавше и до »товбрними свидћтелствн ( немљ увђрившеси; Паче же Ф с)випавшаг исповфдљ 6г% Двховнаге отца Его Јеромонаха (лветра: Свдихомђ достсина Его бмти сватаге сана Пресвутерскаге и тако чинове по обзочало сватна восточвна апостолскћи церкве, прежде вђљ менши причетничества

ж) Овај је Арсеније био чукун-деда покојном панчевачком поп Луки Поповићу, и од њега па све до Луке били су у Тителу пароси његови потомци. Последњи је био поп ТадаАтанасије отац Лукин.

Ова се грамата чува у сина поп Лукина г. Милана, уредника „Српства.“ Уред,