Arnauti i velike sile

78

су ме пуна три дана у фотографисању“. (Нопча, у пом. књ., 23). У Арбанији стоји пољопривреда на врло ниском ступњу, становници су махом номадскн стопари (имају козе, овце и планинске коњиће), који лето проводе у планинама а зими силазе у равнице. Само Миридити остају преко деле године дома, а северно арбанаски Климента проводе зиму на реци Маћи, као што Цинцари с Пиндоса проводе зиму у равници авлонској. Према томе, само на арнаутском Приморју има трговине ; најживље трговачко место у северно) Арбанији то je Скадар, а у јужној Арбанији Превеза, која je у 80-тим годинама извозила за 3,000.000, а увозила за 5,000.000. У Скадру je увоз износио 3,500.000 и то махом из АустроУгарске; ал и у последнее време успели су Италијанци_да потисну аустријску трговину. (Др. Нико Жупанић, стр. 35). „Пре десет година вели барон Хлумецки била je трговачка позиција Аустро-Угарске у Арбанији доминирајућа, као што су и симпатије становништва замонархщу биле врло велике, (стр. 160). То и Штајнмец. „У унутрашњости Арбаније зна сваки за Немачку (Немција, Аустрија), докле нико не беше ни чуо за име Италије. Надати се да ће и од сад тако остатн нарочито пошто je монархија најзад издала мудру наредбу, да арнаутски францисканци не уче више у Италији, него у колико не могу довршити своје образовање у Арбанији, да се школују у Аустрији, махом у Ланковици, Штајерској и у Инсбруку. Народ зна да се његови свештеници спремају у , Немачкој, он зна ко те свештенике и доцније издржава, он зна да Немачка њему зида цркве и да их она издржава, и да га њени консули потпомажу у свему. Муха-