Arnauti i velike sile

79

мсданци северне Арбаније ограђени су од Приморја италијанских намера католичком зоном, и зато су они највише изложени пријатељском утицају Аустрије“ (стр. 77). Данае je то постало сасвим друкчије. „Данае жали се барон Хлумецки налазимо се у земљи потпуног италијанизирања. И на све стране осећамо непријатељске таласе јако напрегнуте струје симпатија, које струје у каналу отрантском тамо-амо. Жалосно je и врло стидно за нас што морамо признати да смо ми посадили прве клице за италијанизирање Арбаније. Право католичкога протектората у Арбанији, које смо стекли услед разних уговора, вршили смо пре свега зидањем цркава, нздржавањем свештеника, оснивањем конфесионалних школа и у опште издржавањем црквених установа. И одиста Аустрија није могла на племенитији начин помоћи овоме народу, него заштићујући његово највеће благо, његову веру и васпитавајући га на религиозан начин. Али зар je све то морало бита на начин, који нас je претворио у пионере италијанске? Зар je .било потребно да баш ми учимо Арнауте италијанскоме језику и само италијанскоме језику. Зар смо морали слати у т}' земљу само италнјанске мисионаре и италијанске свештенике?... Ми смо на тај начин раширили знање италијанског језика чак до у Стару Србију и тако се и нехотице аутоматски створила италијанска пропаганда. Ми смо поорали земљиште, a Италија je сејала.“ (Хлумецки, стр. 160 —162). Ево шта вели Виктор Берар о италијанскоме раду у Драчу: „Италијанске лађе и италијанске интриге пробудиле су наново ову дотле мртву варош. ЕЬихове лађе пристају у Драчу двапут дневно. Интриге су опште познате, и у вароши казују пои-