Arnauti i velike sile

80

менце све оне, који вуку „пенсију“ од Италије; те пенсије износе по 4 —6 турских фуната (82 —138 франака). Италијански консул издаје на те пенсије 200 наполеондора месечно... Да ли he ова жута прфиина, коју подижу копите наших коша, бити претворена италијанским културним радом уплодни хумус? Једна машина становннка у ово] земљи верује у ту будућност, или je бар плаНена да ушу верује“. 50 Италијанцима je пошло за руком да на овај начин придобију за се секту Бекташа која броји на 150.000 присталица. (Хлумецки, стр. 171). Према извешћу француског консула у Скадру од године 1904 порасла je вредност италијанског увоза за годину дана од 496.485 до 733.637, дакле за читавих 47%. „У осталом менп се чини, наставља француски консул у том извештају да важност коју je будућност Арбаније стекла за Италију, стоји у вези с овим растешем италијанског увоза.“ „Просто je ужасно погледати брзо опадаше процентуалног учешћа а}штријске заставе у саобраћају са северном Арбанијом.“ (Хлумецки, стр. 194). У борби за трговачку превласт у северној Арбанији главно je питаше ко he дочепати Скадар и с шиме северну Арбанију у своју привредну, а услед тога и своју политичку зависност. Италија je на најбољем путу да себи осигура ту превласт, jep je умела одличном организацијом својега бродарства да за час спреми депоседираше аустроугарско. (Хлумецки, стр. 195 —196). „Док се за четири године учетворостручпо италијански увоз у Арбанију, аустријски je пао за 15%. При томе не треба заборавити да се у ау-

60 Victor Berard, La Turquie et l’Hellenisme contemporain, пета пздање, Париз 1904, цитат у Хлумецковој књизи, стр. 170.