Arnauti i velike sile

стријском увозу налази и знатна количина кафе (у вредности од 250.000 лира), што знатно смањује праву цифру нашега увоза у ту земљу. Међутим je Италија успела да за. четири године монополише за себе поједине индустријске произволе : свилена ткања, сомоте итд. Откад постоји краљевско-италијанска трговачка агенција, ниједан италијански извозник није претрпео никакву штету са својом трговином у Епиру.“ Године 1903 износио je увоз италијански у Авлону само 9% целокупног увоза. Г одину дана доцније тај проценат већ износи 13, и италијанска роба попела се те године од 2101 на 3630 метарских цената. (Хлумецки, стр. 191). Док број Лојдових лађа остаје исти или ломало опада, дотле број италнјанских лађа знатно расте. (Хлумецки стр. 192). Италијански Парламенат врло издашно даје тражене субвенције за бродове, и у свима беседами, које су том приликом држане, отворено се признају политички циљеви, који се на тај начин имају постићи. Нико није ситничарски замерао. што одобрене субвенције не одговарају количинама пренесене робе. Италијанци знају да политична и трговачка превласт на Јадранском Мору вреди све те жртве. Без икаквога уздржавања изјављивали су посланици своје пристајање на тај програм. Сасвим отворено стоји у извешћу буцетског одбора „да Италија мора заузети место аустријског „Лојда“ и дубровачкога бродарског друштва у снабдевању Арбаније, ако неће да италијанска застава напусти сваку наду на превласт у Арбанији.“ Али италијанска пропаганда не ограничава се само на рад међу Арнаутима. Она je себи поставила још даље циљеве. Италија xohe да преко по-

АРНАУТИ И ВЕЛИКЕ СИЛЕ 6