Arnauti i velike sile

90

Овој намери противи се Берлински Уговор који у чл. 29. изречно одређује да ратне лађе не могу улазити у барско прнстаниште. Али Берлински Уговор доста je пуха прорешетан, и грађење железнице од Бара до Вир-пазара, које су такође Италијанци предузели, само je један нов драстичан доказ за то. Али то није све,. Израда и експлоатација пристаништа у Барр од стране једнога италијанског друштва, грађење једне италијанско-црногорске железнице, подизање. бежичне телеграфије између италијанске и црногорске обале, све he то само учврстити политичке и привредне везе, које везују Италију с Црном Гором. и Арбанијом, баш ако би остали италијански пројекти, као што je зидање пристаништа Милене (јужно од Улциња), као и регулисање Бојане, неизвршени. ,Према карактеру целокупне италијанске акцијее која није природно ширење саобраћаја, него je ј дна уметничка акција, ишла je политичка пенетРација далеко испред трговачке, и сада обе те акције журе се једноме циљу, италијанској превласти y Арбанији и у Македонији. Уза сву ту несрећу за Аустрију долази још и српска идеја да Србија направи железницу између Дунава и Jaдранског Мора. „Има већ подуже времена како балканске државе претресају разне железничке пројекте по којима би Дунав имао да се веже железницом с Jaдранским Морем. Било да се тиче линије НишБар (Медова), или оне Митровица —Валона, свагда се има пред очима један циЉ : да се балканске државе привредно и политички еманципују од Аустро-Угарске и да се центрум њихове гравитације пренесе из Средње Европе на југозапад.“ Шарл Лоазо, познати писац, који je због свога непријатељског писања противу Аустро-Угарске из ове државе протеран, овако обележава важност дунавско-јадранске железнице за Италију: