Beograd u slici i reči

-8 године; претходна спрема пајмање 4' гимназиска разреда. Сем наставног гмана, који je еличанплану јевропских „трговачких акадежија“, остала je уредба иао и y другим београдским школама. Школа ова спрема y првом реду потоње трговде, a за тим и врло добрс чиновиике за новчане заводе (приватне и државие). Вредно je папо мснутида je до ове годиие ово билау Србији једина школа, y којој ce плаћала нека школарина, која je, y осталом, многим сиромашним ученицима опраштана. Крајем 1891./92. школске године евршило je школу 46 ученика; радилојеуњој 10 (махои хонорарних) наставника. Сума издатака je 28.000 динара. 5. Међу другс е тр y ч н е шк о л е (изван подручј a мииистарства просвете) y Бсограду идукао главније: а) земљомерска (катастарска) школа, отворена год. 1890. под уиравом шшистарства Финанција; ове, 1891./92. школ. године учи y љој 131 ученик; наставника има 18 (махом проФесора Вел. Школе); б) погатанско-телеграФски течај (у подручју министарства народне привреде); в) две подофицирске и једна ветеринарска војна швола, и т. д. 11. Сразмерно о другим школама, број т. зв. ср е д гв и х ui к о л a и y Боограду je, као и y целој Србији (30), доста велики. Све су правда више реалног, те спремају своје ученике не само за ступање y Велику Школу и упоменуте стручне школе, негоу многом и за практични живот. Најстарија je ме!)у њима; 1. Првабеоградска гимназ и ј a (пазвана и „велика“ због „Вел. Школе“, y чијој je згради била до сада), постала je још године 1830., али одмах 1833. и иремештона y Крагујевад, те истом 1839. на ново заведена y Београду. По измепама које je ова гимназија претрпела за пепуних 60 година свога века може ce дознати y главном и повесница целокупие средњешколске наставе y Србији. Тако je све до 1844. она имала само 4, од те пак године 6, a од 1853. године 7 разреда. Садашњем јој уређењу основа je закон од 1863., када je била враћсна па 6, али je законом од 1873. опет подигнута на 7 разреда, којииа je, no закону од год. 1885., најпосле додап и 8-ми разред. И y том je дакле погледу, као и y целокупном јој унутарњем ypei/’ii.y, она стала на јодну ногу с најбољим својим новим другама y Јевропи. Од 1873. полаже ce y њој и „пријамни“ испит за стуиањеи „испит зрелоети“ при изласку из ње. У пастави je обраћена особита пажња српском језику и математици, повесиици и модерним језицима; од старих класичких обавезан je само латински језик, али je приличан и број добровољних слу шалаца старога ј елинског. У школу ce примају свршени ученици ниже основне школе с напуњеном 10. годином. За проФесорско звање тражи ce Факултетска епрема и нарочити државни испит. ПроФесорске су плате (по квинквенијама) од 2250 до 5000 динара годишље (директорски додатак 500 динара.); гимназиским учптељима јс плата између 1000 и 2500 динара. У шк. години 1890./91, имала je I. беогр. гииназија 23 наставника и 487 ученика y 9 одељења. Државних издатака има годишње на 70.000 динара. 2. Д р y г a и тр е k a б е о гр a дскa гимназија отворене су једна за другом y Београду због поступног свс већег мпожења паралелних разредау I. б. гимназији, чијије број учепика јаче почоо расти још од годиие 1856. Тако je y години 1859. отворсна теразиска, a y 1870. и пали-

L’école de commerce était de lÖBI à 1892 une école privée soutenue par l’Etat, qui la prise enfin en 1892 sous sa direction. Elle a trois aimées et on y reçoit ceux qui ont au moins absolvé 4 classes de gymnase. Le programme des études est le même que celui des autres écoles de commerce de l’Europe, Les statuts y sont les mêmes que pour les autres écoles. C’est d’ici que sortent les marchands et les employés de banque, .lusqu’à présent c’était la seule école de ce genre à Belgrade où il fallait payer l’instruction ; les pauvres élèves ne paient par contre rien du tout. En 1891/2 il y avait 46 élèves et 10 professeurs. Les dépenses montèrent à 25.000 fres. Parmi les autres écoles spéciales mentionnons encore: L ( école de levées catasth. sous la surveillance du ministre des finances, existant depuis 1890. Il y avait cette année-ci 131 élèves et 18 professeurs; l’école des postes et télégraphes (sous le ministère de l’agriculture), deux écoles de sous-officiers et une école m i 1 i t a i r e d e vétérinaires etc. IL Le nombre des autres écoles moyennes est assez grand en Serbie et à Belgrade. (En tout une trentaine.) Le programme est pour la plupart du temps celui des écoles réales, et les élèves ne sont ainsi pas seulemet préparés pour l’université, mais aussi pour la vie. La plus ancienne est : 1. Le premier gymnase de Belgrade (aussi „grand“ parccqu’il se trouvait dans l’édifice de l’université), fut fondé en 1830, mais fut déjà transporté en 1833 à Kragujevâcz, d’où il revint en 1839. Eu connaissant les transformations qu’il eut à subir pendant ses soixante ans d’existance, on connait l’histoire de toutes les écoles moyennes de la Serbie. Jusqu’en 1844 cette école avait 4 classes, en cette même année elle en reçut 6 et eu 1853 sept. D’après la loi de l’année 1863, elle n’en eut de nouveau que 6. Mais en 1873 sa 7-ième classe fut de nouveau créée et sa huitième d’après la loi de l’année 1886. Elle range par sou organisation actuelle parmi les meilleurs écoles moyennes de l’Europe. Depuis 1873 il y a un examen d’admission ainsi qu’à la fin des cours le baccalauréat à subir. On attribue une grande importance à la langue serbe et aux mathématiques, l’histoire et les langues modernes. Parmi les langues classiques, le latin est obligatoire, mais beaucoup apprennent aussi le grec. On demande pour l’admission 4 classes et l’âge de 10 ans. Les professeurs sortent tous de l’université et font aussi un examen de l’Etat particulier. Leurs appointements sont de 2260 à 5000 fres (le directeur a 500 fres en plus.) Les maîtres d’école reçoivent de 1000 à 2000 francs. Pendant l’année scolaire 1890/1 il y avait 25 professeurs pour 497 élèves. Les dépenses furent de 70.000. 2. Le second et troisième gymnase de Belgrade furent ouverts rapidement l’un après l’autre pareeque les classes parallèles du pre-

nisi tanitôképezdébôl évenkint 150 jö, kcpzett tanltöt kap Szerbia. 4, A kereskedelmi isko la. 1881. évtôl segélyezett magdnintézet, az 1892. évi torvény értelmében pedig âllamiskola (a kôzgazdasdgi miniszterium alatt), 3 tanéve van, fôlvétetnek azok, a kik legalâbb 4 gymnasiumi osztdlyt végeztek. A tanterv egyenlô az curopai keresk. akadémiâk tantervével. A többi szabälyok egyenlôk a kôzépiskolàban fennâllôkkal. Ezen iskoldbôl jônnek ki a képzett kereskedôk és pénzintézeti (âllami és magdn) hivatalnokok. A jelen évig ez iskola volt az ogyedüli Szerbidban, melyben tandîjt követeltek, dmbâr itt is elengedték a szegény tanulôknak. Az 1891/92. évbeu az iskolât 4(5 nôvendék végezte. Tandr volt 10. Kiadâsa 23,000 frank. 5. A többi szakiskoldk (a kozoktatdsi miniszter hatâskôrén kivül) megemlitendôk ; A kataszteri iskola, fenndll 1890. év ôta a pénzùgyminiszterium vezetése alatt. Ez évben volt 131 tanulôja és 18 faudra; posta é s tdvi rd a i isk ola (a kôzgazdasdgi miniszterium alatt) ; két altiszti iskola és egy katonai dllatorvosi iskola stb. IL A többi iskoldkhoz képest ardnylag elég nagy az û, n. k ö z é p i sk o1â k szâma Belgrddban és egész Szerbiâban (mintcgy harrainoz). Irdnyuk tobbnyire real is, és a tanulôit nem csak az egyetem.re, de a praktikus életre is elôkészitik, A legrégibb kozülök : 1. Az elsô belgrâdi gymnâzium. (~nagy“-nak is nevezték, mert az egyetem épûletébcn volt eddig). Alapittatott az 1830. évben, de 1833 rmlr athelyeztetett Kragujevâczra, a honnan 1839-ben ùjra visszakerült Belgrddra. A vâltozdsok révén, melyeken ez iskola kercsztül ment 60 évi fennâlldsa alatt, megtudhatô a szerbiai ôszszos kôzépiskoldk tôrténete. Ez iskola 1844-ig 4 osztdlylyal birt, abban az évben pedig 6, 1853. évtôl 7 osztdlya Jett. Jelenlegi szervezetének alapja az 1863-iki torvény, melylyel ûjra 6 osztdly nyittatott. Az 1873. évi torvény szerint a 7. osztdly megerôsittetett, melybez (az 1886. évi torvény értelmében) a 8. osztdly is csatoltatott. E tekintetben, valamint belszervezetével a modem eurôpai kôzépiskoldk sordba lépett. Az 1873. évtôl kezdve a felvételnél szükséges felvételi vizsgdlat és az iskola bevégeztével az érettségi vizsgdlat. Nagy sûlyt fektetnek a szerb nyelvre és a szdmtanra, tôrténelemre és a modem nyelvekre. A klasszikus nyelvek kôzôl a latin kotelezô, de sokan hallgatjdk ônkéntesen a görögöt is ; a fôlvételre szükséges 4 demi osztdly és 10 éves kor. A tandrok egyetemet végzettok és külön âllami vizsgdlatot is tettek. A tandrok fizetése (évek szerint) 2260 —5000 frank évenkint (az igazgato) 500 frank potlékot kap. A gymnaziumi tanîtôk (supplons) fizetése 1000 —2500 frank. Az 1890/91. évben volt az I. belgrddi gymnaziumnak 23 tanâra és 487 tanulôja. A kiaddsok 70,000 frankra rugtak.

der Anstalt 15 Professoren, deren Gehalt und Befähigungsgrad dem der Mittelschulprofessoren gleich kam ; ferner waren daselbst 304; Schüler in fünf Abtheilungen eingelheilt. Die Anstalt kostete dem Staat in diesem Jahre 80.000 Franks, von welcher Summe 40 000 Franks auf Stipendien verwendet wurden. Aus dieser und der Nischer Lehrerbildungs-Anstalt gehen jährlich 150 gute, gebildete Lehrer hervor. 4. Die Handelsschule. Diese war eine seit dem Jahre 1881 subventionirte Privatanstalt, in Folge des Gesetzes vom Jahre 1892 wurde sie zur Staatsanstalt unter Oberaufsicht des Oekonomieministeriums. Sie hat 3 Jahrgänge ; aufgenommen werden all Jene, welche mindestens 4 Gymnasialklassen beendet haben. Ihr Lehrplan ist conform dem Lehrplane der europäischen Handelsakademien. Die übrigen Bestimmungen sind identisch mit denjenigen für die übrigen Mittelschulen bestehenden. Aus dieser Anstalt gehen die gebildeten Kaufleute und die Saats- und Privatbeamte der Geldinstitute hervor. Bis heuer war dies die einzige Schule in Serbien, wo Schulgeld verlangt wurde, obzwar dies den ärmeren Zöglingen auch hier erlassen wurde. Im Schuljahre 1891/92 absolvirten 46 Zöglinge diese Anstalt. Sie hatte 10 Professoren. Die Auslagen beliefen sich auf 23.000 Franks. 5. Sonstige Fachschulen. (Solche, welche nicht in den Wirkungskreis des Unterrichtsministers fallen.) Die Katasterschule, besteht seit 1890 unter Leitung des Finanzministers. Sie hatte im abgelaufenen Schuljahre 131 Schüler und 18 Professoren, Die Post- und Telegrafenschule (unter Aufsicht des Oekonomieministers) ; zwei Unteroffiziersschulen und eine militärische Thierarzneianstalt u. s. w, 11. Im Verhältnisse zu den übrigen Schulen ist die Zahl der Gymnasien in Belgrad und Serbien (beiläufig dreissig) eine entsprechende. Sie haben zumeist eine reale Richtung und bereiten ihre Zöglinge nicht blos für die Universität, sondern auch für das praktische Leben vor. Die älteste unter ihnen ist ; 1. Das erste Belgrader Gymnasium. (Es wurde auch dass «grosse» genannt, weil es bisher im Universitätsgebäude untergebracht war.) Es wurde im Jahre 1830 gegründet, aber schon 1833 nach Kragujeväcz verlegt, von wo es 1839 abermals nach Belgrad zurückverlegt wurde. Aus den Veränderungen, welche an dieser Schule im Verlaufe von 60 Jahren vorgenommen wurden, ist die Geschichte sämmtlicher serbischer Mittelschulen zu lesen. Diese Schule hatte bis zum Jahre 1844 vier Klassen; in diesem Jahre wurde sie zur 6 klassigen Schule erweitert und vom Jahre 1863 noch mit einer siebenten vermehrt. Die Basis ihrer jetzigen Organisation bildet das Gesetz vom Jahre 1863, vermöge dessen abermals nur 6 Klassen eröffnet wurden. Das Gesetz vom Jahre 1873 bestätigte die 7. Klasse, welcher (im Sinne des Gesetzes von 1886) die 8. Klasse angeschlossen wurde. In dieser Beziehung sowohl, wie in Bezug auf ihre innere Organisation trat sie in die Reihe der europäischen Mittelschulen. Seit dem Jahre 1873 ist zur Aufnahme daselbst eine Aufnahmsprüfung und zur Absolvirung derselben die Maturitätsprüfung nothwcndig. Auf Kenntuiss der serbischen Sprache, der Arithmetik, Geschichte und modernen Sprachen wird grosses Gewicht gelegt, Von den klassischen Sprachen ist die lateinische obligat, viele hören aber auch freiwillig die griechische Sprache. Zur Aufnahme ist ein Zeugniss über 4 Volksschulklassen und ein zehnjähriges Alter nothwendig. Die Professoren haben sämmtlich die Universität absolvirt und noch eine besondere Staatsprüfung bestanden. Das Jahresgehält der Professoren schwankt (nach

42

LÄTOGATÖK LAPJA. FREMDEN-BLÀTT