Bogoslovlje

са асиријологијом или са испитивањем асирско-вавилонских старина, језика, историје и културе. H. Winckler (f 1913.), познати асиријолог, бивши професор источних језика у Берлину, прецењујући стварну вредност асирско-вавилонске културе, основао je чак и неку свевавилонску школу са задатком, да докаже, на основу нових резултата асиријологије, да je некад постојала прастара вавилонска култура, која je своједобно преплавила цео стари свет, па и пределе, где су Јевреји живили. По хипотези ове школе, коју и данас упорно бране присталице Winckler-a Ст. Завет у опште, па и Мојсијево Петокњижје према томе није натприродног, него природног порекла, наводно плагијат ове прастаре вавилонске културе 1 ). Ова je неоснована тврдња, сасвим природно, изазвала револт код свих оних, који Библију сматрају као оригинално дело Божанског Откривења; као дело које су написали поједини изабраници Божији под руководством Св. Духа. Већу сензацију, него ова свевавилонска школа Н. Winckler-a и његових присталица, изазвала су три предавања о Вавилону и Библији, која je одржао у Берлину 1902. и 1903. екстремни професор асиријологије Friedrich Delitzsch, син артодоксьог лутеранског богослова за Ст. Завет Franz Dditzsch-a, a једномишљеник чувеног протестантског богослова А. Harnack-a. Delitzsch je у овим својим сензацијоналним предавањима стварно започео борбу за Вавилон и Библију, која je привукла, а и данас привлачи на себе пажњу целог ученоп света. У свом трећем предавању Delitzsch тврди, на основу извесних сличности, које постоје између новооткривеног правног кодекса вавилонског краља Хамурабија и Мојсијевог законодавства, које je изложено у IL, lIL, IV. и V. књизи Петокњижја, нарочито у „књизи завета“ (11. Мој. 21. —23. гл.), да Мојсије није оригинего да je у извесним стварима плагирао вавилонског краља Хамурабија 2 ). Ми ћемо овом приликом, с обзиром на то, да je Хамураби живио пре Мојсија, прво проговорити о Хамурабију и ньеговом новооткривеном кодексу, а онда о Мојсију и

') Сравни: Die Religion in Geschichte und Qegeuwart, F. M. SchieleZscharnack, V. Bd., Tübingen, 1913, стр. 1090.-1891.

2 J Babel und Bibel (HI. Vortrag) F. Delitzsch, Leipzig, 1903.; сравни и: Богословсшй В-Ьстникъ, Издан. Москов, Духов. Акад., май 1903, 11. томъ,. 286, —287. и Die Religion in Gesch, и Gegenvart, F'. M. Schiele, I Bd., Ttibin., 1909, стр. 1138.—1144.

27

Хамурабијев кодекс