Bogoslovlje

Наполеона, Александар I маштао je само о триумфу Русије на сломљеној сили „Италијанца Бонапарте“, како га Стратимировић назива. Свакојако да сујети императора није могло годити, што Стратимировић у мемоару своме неколико пута понавља име Наполеона, и, поред све ссуде, назива га силним и великим и истине као пример и подстрек императору за храбрије узимање у своје руке решења српског питања. Али он je већ био заплењен другом идејом. Васпостављена Пољска под скиптром Александра I и у персоналној унији с Русијом имала joj je, по тој идеји, бити авангарда у евентуалној борби са западним земљама. Међутим, остварење тога плана требало je да окрњи интересе Пруске, а ту je император био слаб и поновио je погрешке претходника, жртвовао лољску ствар немштини. Рођачке везе су претегле и он je, због Пруске,- 1804. године дошао у отворено непријатељство са Француском. У то доба колебања и борбе Александра 1 са непомирљивим странама сопствених политичких планова, обновљења Пољске и задовољења Пруске, за време последних напора Чарториског у корист своје уже отаџбине, појавила им се српска ствар у врло незгодном за се часу. Отуда и она доста хладна официјалност према правој српској депутацији у Петрограду. У предлогу Стратимировића, да се за владаоца будуће српске државе, ако то не може бити православии руски велики кнез, узме какав рођак императора, страни принц, протестантске вероисповести, само не католик, и у онаквом одзиву о Пољској и католиштву, издаваоци мемоара и сви, који су га по њима спомињали, напамет су изјавили сумњу, да га je Чарториски и подносио императору, него да га je вратио Самборском'). Мефутим, то не стоји. Покојни Новаковић наводи мишљење Розена (Андреја Евгенијевића), по коме je Чарториски наредио, да се мемоар препише, па да je оригинал вратио, да би заварао траг, али се у многоме управљао по томе плану. Даљим резоновањем, вели, Розен доводи у везу план Стратимировића и прву српску депутацију 2 ). Другу његову претпоставку потврђује оно,

1 ) Руссюй Архивъ 1868. г., I, 112.; Чтешя вь Имп. Общ. Ист. и Древн. Россшскихь 1868., 1, 239.; Нплъ Поповъ — Poccia и Сербlа, Москва 1869., 1, 31.; Труды Юевской Дух. Академlи, I8 q 6. г., декембар, 503, и други.

2 ) СсаоЈан Новаковпћ Устанак на дахије 1804., Београд 1904., 11., напомена.

Стевана Стратимировића план