Bogoslovlje

рускнм; при том, по логичкој доследности, ти исти принципи природно су имали бити примењени и према Пољској 1 ). Који су то Словени, о којима се није бојао говори™, види се из записке његове у тој истој 1804. години, састављене за уређење европских послова на случај срећног свршетка рата с Наполеоном. За Турску каже, да би боље било „оставити je за сад онакву, каква je, про менявши само положа ј Србије, Црне Горе, којој треба ирндодашп Котор, и Јонске Републике. ... Главки део владавина европске Турске треба да буде раздељен на самосталне области, које би се користиле аутономијом и биле обједињене општом федеративном управом. Русија може обезбедити себи одлучни и законити утицај на ову федерацију, ако Његовом Императорском Велтанству буде оставлена титула императора или протектора словенских и источник народа. У осталом, учешће Русије у ослобођењу ових крајева, заједничка религија и происхођење, вешти избор места, која he бити заузеша нашим војскама и мудра политика вероватно би и сами собом утврдили овај утицај. На случај, ако би потребно било снабдешп се сагласношћу Аустрије, онда се њој може дата Хрвашска, део Босне и Влашке, Београд, Дубровник и т. д.“ 2 ). Не види ли се у овим комбинацијама не само утицај, него по негде и буквално понављање из Стратимировићевог плана? План je тај примљен и употребљен као грађа за расправу о урефењу српског и општег европског питаньа, а Самборски je и у писмима својим императору и у личним разговорима с њиме развио пред њим и специјално стање српске ствари. Дошав у Русију, он се задржао неко време на југу њеном, па се ту и одушевио и за просвећивање и привредни преображај онамошњих нових руских владавина, настањених муслиманима. Отуда се 29. децембра 1804. г. јавио цару. Благосиљајући га, он му жели, да истргне многобројне народе из муслиманског сујеверја и да их освети и просвети хришћанским крштењем. У почетку 1805. године стигао je у Петроград, да личним утицајем ради на испуњењу Стратимировићевог предлога. Саслушав га и сазнав све, император му je упутио рескрипт о томе, како га, и као свог наставника и за одлично исиуњење свију по

О Мемуары князя Адама Чарторижскаго, т. I, Москва 1912., 332.

2 ) Мемуары т. 11, Москва 1913., 61.

59

Стевана Стратимировића план