Bogoslovlje

Но та паралела je савршено неприродна, неправилна и неумесна. Апсолутно ничега заједничког нема измену „великог инквизитора“, безусловног противника истинског Христовог јеванђеља, и догматичара који штите Божанског Ожровења као неизмљице неистине. „Велики Инквизитор, по признању салюта Достојевског устима Аљоше Каралшзова, не верује у Бога 1 ). Да ли je то могуће не само рећи но и помислити о св. Атанасију Александријскол\, Григорију Богослову и свима осгалим оцима и учителлша Цркве из периода васељенских сабора, који су непоколебимо стајали на гледншту неизменовивости хришћанских догмата? „Велики инквизитор“ je Христу одрицао право саопштавања новог откровења само зато да се оно не бп окренуло против њега и његових сатрудника. Истинских хришћанин, искључиво по мотивилш страхопоштовањи пред Христом Спасителем као Chhoaî Божјим, стоји на гледишту безусловне неизменљивости догмата по суштини, као откривене мисли апсолутног ума Божјег. „Велики инквизитор“ и његови једнолшшљеници не допуштају лшгућност ковога откровења не само по у суштини, већ ни у самој форми његовог изражавања, одричући чак и мисао о ма каквол! учешћу Исуса Хруста духовном животу човечанства. Обраћајући се Христу, „велики инквизитор“, између осталога, каже: „Имаш ли Ти право да нам објавнш ма и једну од тајни онога света из кога си Тн дошао? Не, немаш“ 2 ). Јели могуће истоветовати такво расположена „инквизитора“ са веровањима васељенске Цркве да Спаситељ свагда невидљнво присуствује у Својој Цркви, непрестано „просвећујући свакога човека који долази у свет“ у послу његовог познања вере, која je потпуно и савршено откривена људилш, али je за њих остала пуна великих тајни? У осталом, напади еволуциониста свих наведених праваца на догматизам нису увек без основа. Они се понесад у својој критици ослањају на стварна факта. У богословској лнтератури као и у животу упоредо са истинскшм доглютизмол! јавља се

!) Види цит. дело „Братья Карамазовы“, сто. 400.

2 ) Вида ibid. стр. 383—ЗЙ4. У слободном цитнр.ту речи Достојевскога од стране једнога учесника „религиозно-философских ску'пова*, цитиране речи су се претвориле у фразу, чији смисао потпуно поражава наше становиште: „Прелставник јерахије пита Христа; Затто см Ти дошао? Маемо без Шебе све евршили... Ма смо све створили, ми смо створили црквене догмате. Зашто Тп долазпш"? Види „Записки петерб. рел.-филос. собратий стр. 463.

328

„Богословље