Bogoslovlje

у делима јеврејских паучника Maimonides-a, (Hilhoth Ji bbum), и Josifa, ben Efraim Q’aro-a (Šulhan ‘aruh, 3. део : Eben haezer-Seder Halisa). Вршење тога обреда оппсује и Duschak 1 . Девер и снаја, чпје су се обавезе имале разрешити halis-ом, долазили су заједно пред суд (»beth din«), који се састојао из 5 лица, а председавао му je равпн. Судије не смеју бити ни у каквом сродству међу бобом или са странкама. Осим судија мора бити присутно још 10 мушкпх одраслих лица, а са странкама имају доћи π сведоци, којп ће засведочитп, да су они девер и снаја и да су у таком односу, да морају или ступити у левиратски брак, или да морају извршпти обред халице. То не могу сведочити њиховп рођаци или који су у сродству са судијама, него њихови познаницн, али потпуно исправнп грађанн у моралном погледу. Судије се одмах join на почетку уверавају о њиховој доби и зрелости, jep je левират био обвезан само онда, када су обоје били достигли зрелу доб. (Jev. 12, 4.). Иза тога би судије наговарале девера да ступи у брак, па када би се уверили да он никако не пристаје на њега, предлагали би halis-y, као једино средство, законом дозвољено, да се избегне склапање левпратскога брака. У касније време, када се_ скоро није ни склапао таки брак, долазили би девер и снајапред судије само са захтевом, да се изврши обред халице. Наговарања није било. Иза тога се приступило вршењу самога обреда изувања. Жена би најпре буквално поновила на светом старојеврејском језику прописану формулу из поновљених закона : »me’en jevami lehaqim E’a.'T.hiv šem bejisra’el, lo’ ’avâ jabb e mi« (»неће девер мој да подигне име своме брату у Израиљу, неће да ми учини дужност деверску«. 25, 7.), на што би девер одговарао исто тако буквалним речима прописа ; »lo’ hafasti Pqahtah« (»нећу да je увмем« 25, 8.), a затим би се девер наслањао на зид, jep je до тада стајао заједно са сна ј ом, и пружио би једну ногу, која je била обувена прописаном сандалом са ременима. Равин je затим налагао жени, да се сагне, али да не клекие, ида скипе сандалу. Снаја ce je сагињала деверу, развезивала ремене и само с десном руком скидала сандалу с ноге, испуштала je на земљу, узимала je опет и бацала од себе у страну. Исправивши се, шьувала би затим деверу у лице, изговарајући прописане речи : »kahâ je'asê la’iš ’ašer lo’ jivnê eth - beth ’ahiv«

1 Das mosaisch talmudische Eherecht, Wien 1864, стр. 122.

95

Брак π социјални положај жене код Јевреја