Bogoslovlje

ватре никаквог квара, тако да ни ресе ,на крају врвца, којим je он био свезан, нису претрпеле накакве штете ни промене. Видећи то, и пренеражени величином чуда, варвари су ce без колебања почели крштавати“. 1 ) Трећу варијанту налазимо код Теофановог настављача. После помена о руској навали на Цариград он додаје: „Кроз кратко време дође од њих y престбни град посланство, које je молило, да их учине ученицима божанственог крштења, што ce и догодило“. 2 ) Сем наведених података, с којима ce затим сусретамо и y доцнијим грчким изворима: Скилици-Кедрину 3 ), Зонари 4 ) и Глики 5 ), можемо наћи још и других код Бандуријевог Анонима код антиохијског патриарха Макарија и y неким руским изворима. Први од ових извора грчки анонимни спис пронафен y половици XVIII столећа од словенског научењака Анзелма Бандурића има наслов: „Опширно приповедање о томе, како ce покрстио народ Роса“. Тамо ce прича да je руски кнез Владимир, видећи да y његовој земљи влада религиозна збрка због борбе између незнабожаца, Јевреја, Персијаца, Сираца и Агарјана, послао, по савету својих мудраца, посланство y Рим и Цариград, да на месту извиде, која je вера најбоља. У Цариграду, где je y το доба владао Василије Македонски, руски су посланици за време свечане литургије видели анфеле, који су лебдили y ваздуху, те, пренеражени овим чудом, савеговали су кнезу, да позове учитеље из Цариграда. „Велики њихов кнез, кад je тачно дознао од њих истину и уверио ce, ни мало не затеже, него одмах посла к најпобожнијем цару Римљана y Константинопољ, и замоли архијереја да безбожни тамошњи народ научи и покрсти; држао je онда царско жезло римско Василије из Македоније. Примивши радосно људе, који су оданде дошли, он им посла некаквог архиереја, славног побожношћу и честитошћу, a с њим два човека, Кирилла и Афанасија, исто тако честите, веома разумне и мудре, који су скроз познавали не само божанствено писмо, него су били добро изучили и световне науке, како о том довољно сведочи од њих пронађена

l ) Vila Basilii. Theoph. Cont. “ed. Bonn. 342, sqq

2 ) Theoph. Cont. ed. Bonn. 196.

3 ) Georgius Cedrenus 11, 173; 242, ed, Botin.

4 ) Joannis Zonarae epit. hist. 111, 404; 435, cd. Bonn.

s ) Michaelis Glicae annales, ed. Bonn. 533.

61

Питање о првом покрштењу Руса