Bogoslovlje

борбу и убијање противника ради вишега циља, јер и иначе je свакоме „рођеноме сигурна смрт, умрломе (поновно) рођење извесно,“') а сам пак „становник тела не може никада бити рањен, ма у чијем телу да je“. 2 ) Затим Кришна развија своју науку о путевима к спасењу, тј. о путевима који воде к сједињењу с Брамом, после чега нема више ни рођења ни смрти,. нема старости ни бола, већ вечитог блаженства у Богу. Човек треба да се одрекне дела, односно плодова дела, треба да je Слободан од сваких афеката, у главкоме : мржње, жеље и пожуде, јер „љутина, жеља и пожуда су' трострука врата пакла (поновног рођења) која душу разоравају“, 3 ) и „само су они савладали рађање у овоме свету, чији je ум равнодушан, jep je и Брама неприкосновен и равнодушан; стога такви почивају у Брами. Чврста ума, незаслепљени Брамозналац, утврђени у Брами не радује се када му се десе при;атне ствари, нити се тужи када му се догоде непријатности“. 4 ) Спољни, чулви свет je једини и сигурни извир сваког бола. Тешко je човеку борити се са својим срцем (осећањима), али ако и не успе свако у овој борби, ипак и онај, који je имао добру вољу да постигне

дији све што постоји води порекло из најдревније прошлости, била je тада у духу учених санскритиста чврсто укорењена; и како тада није било никога који би њихов ентузијазам зауздавао, то се без икаквог даљег размишљањд сматрало, да je све, што се у санкритској литератури појавило, старије него Хомер, него чак и Стари Завет. Под ове струје предузео je даљи рад Виљема Џона (Wiliiam-a Jones-a) његов савременик у Калкути (Индија) поручник Wilf о г d, да по сваку цену реши оно питање, које je у оно време узбудило интересовање целог света. Убеђен да брамани у својој старој литератури поседују узорке (предслике) како за грчку и римску митологију тако и за старозаветну историју, предузео je он сва могуНа средства да победи њихову уздржљивост и закопчаност. Он им je испричао, како je могао и умео, све важније приче из класичне митологије и главне догађаје из историје Ст. Завета; он их je уверавао да се исте ствари морају наћи и у њиховим старим књигама, само ако они буду хтели да потраже; обећао им je богату награду за изводе из њихове свете литературе за историје о Адаму и Еви, Девкалиону и Прометеју; и на послетку гюстигао je циљ, Лукави пандити попустили су; ова непрестана запиткивагьа створила су трговину; и у току више година појављивао се у „Asiatic Researches“ (часопису за ориенталистику истоименог друштва) чланак за чланком са изводима из санкритских рукописа, који су у себи садржавали не само имена Левкалиона и Прометеја и других хероја и богова Грчкке, него и.

’) IЬ. стр. 20.

η 1 b

3 ) 1 Ь., стр, 61.

4 ) IЬ., стр. 31,

103

Месијанска идеја код културних народа пре Христа