Borba, Mar 30, 1952, page 3
— предаје,
Недеља, 30 март 1952
БрИТАНСКИ ОДГОВОР НА. | БЕГИПАТСКЕ · УСЛОБВЕ
Каилро, 29 марта (АФТ) Британски амбасадор у Египту сер Ралф Стивенсон посетио је данас египатског министра иностраних послова, коме је предао коначни одтовор бритапске владе на египатске захтеве у погледу. обнављања · англо-египатских преговора. Садржај одтовора није објављен, Као што је познато, египатска
. влада је захтевала, као преду-
слов за обнављање преговора, да британска о влада прихвати начело евакуације долине Нила. Са своје стране, британска влада је изјавила да је немогуће вадовољити | египатски – захтев докле год Египат не пристаче да ступи у организацију одбране Средњег Истока, што је прет. седник етипатске владе Хилали. паша ио,
Египатски министар уну-
трашњих послова о изгле-
дима за укидање опсадног стања у земљи
Каиро, 29 марта (АФЦ) Египатски министар унутрашњих послова Ахмед Нортади ел Мараги беј изјавио је данас у једном специјалном – саопштењу за штампу да „не може предузети одговорност за укидање опсадног. стања у овом критичном моменту, „све док не буду нестале околности које су оправдале његово завођење“, Ел Марги беј је објавио ово саопштење као одговор на кампању коју је повела вафдистичка странка за укидање опсадног стања.
У саопштењу се потсећа о на догађаје од 27 јануара, када су избили велики нереди у Каиру и износе подаци о покушајима да сСе у Египат прокријумчари експлозив „који би несумњиво послужио за акције против без-
бедности државе“,
Приправност британских трупа у зони Суецког Канала
Исмаилија, 29 марта Команданти британске армије и ваздухопловства у зонНи Суецког Канала упозорили – су данас трупе да морају „бити приправне у сваком тренутку на крупне нереде, који би повукли за собом добро организовани и раширен тероризам у
зони Канала"“.
_ДУЕТ ЈГРЉЕЗТЕ
к
И ПАПАГОСОВ · : – НЕУСПЕХ У Грчком ; — - ПАРЛАМЕНТУ · 274
М | А“
СЛОВЕНАЧКИ ПРАВНИЦИ ПРОТЕСТУ ЈУ
ПРОТИВ РУШЕЊА МЕЂУНАРОДНО - ПРАВНОГ |
ПОЛОЖАЈА СТТ
Љубљана, 29 марта (Танјуг) Поводом иредентистичких демонстрација у Трсту и Италији данас је на Љубљанском универзитету „,одржан јавни протестни састанак професорског савета Џравног факултета иИ претставника правника НР Сло веније.
На састанку је говорио ректор Љубљанског универзитета др Горазд Кушеј. Осврћући се на настојања јутословенске владе да се питање СТТ реши путем споразума између Италије и Југославије, др Кушеј је нагласио да иредентистичка кампања коју воде 'италијански шовинистички кругови има за циљ да докаже да је споразумно решење овог питања тобоже немогуће и да нема другог излаза сем прикључења ове територије' Италији, па макар и силом. Он је рекао да је оснивање слободне тршћанске територије предвиђено 21 чланом мировног уговора са Италијом који је ступио на снагу 15 септембра 1947 године. Од Тог данва СТТ постоји у границама одређеним мировним уговором
КАКО САМ
ДОЖИВЕО
ДРУАЊНИ УДАЊ У ХАВАНИ
(Спеџцијално
ва „Борбу“)
Хавана, марта
Једног раног јутра у близини нашег хотела у центру града започела је изненадна пуцњава. Трајала је једно пола часа, Кад се смирило, масе радозналог и заплашеног света изишле су на
улицу. Шта се догодило“
Тог јутра, војне јединице с тенковима по наређењу гене-
рала Батисте заузеле су зграду њава која се чула водила се само око те зграде. Била су два мртва и два рањена. То је био једини оружани сукоб.
Према извештају у новинама које су се тог дана појавиле, претседник републике Сакарас је побегао у непознатом правцу. Сутрадан већ објављене су и фотографије: једна, како претседника – републике обавешта“ вају његови саветници да се је динице војске крећу од војног логора Колумбија у Хавани ка претседничкој. згради, и друга, како Сакарас седа У аутомобил, да би се склонио у мексиканску о амбасаду. На насловној страни неких листова појавила се и слика збаченог претседни“ ка снимљеног пошто је преспа“ вао ноћ у мексиканској амбасади, с коментаром: „Претседник се пробудио о врло – касно. Изгледао је врло уморан".
Један час био је цео саобраћај у Хавани заустављен, а по“ сле тога се живот наставио нормалним током. Једино што се три дана свуда по улицамд ВИдела војска како с пушком на готове чува главне саобраћајне пролазе и важније зграде, А онда се и војска повукла, Бели-и црни војници са шлемовима на глави и цигарама у устима били су карактеристична краткотрајна слика тих дана,
Батиста је узео титулу „шефа државе“ и објавио је да је био приморан да сруши изборну вла ду због „гангстеризма“ који Ј завладао у земљи, Оптужио Је бившег претседника да је ПРри' премао државни удар, који би извео ако би изгубио на следеђим изборима, у јуну-.
· Многи кубански грађани нападали су бившу владу као сла“ бу и коруптивну, али се нису много обрадовали ни начину на који је услостављена *?°Вах':&латј На универзитету стоји ве дгт_. нима истакнут транспарент па коме пише: „Универзитет се не нити ~ продаје“. Неке објавиле СУ
анке грађанске стр борбу про“
а ће водити легалну еи–в Батисте,. Широко грађанство страхује да се не укину демократске изборне јгрвдицхаје.
Тридесет процената становни“ штва Кубе сачињавају црнци и мулати, У свакодневним одно-
· сима између белих и обојених – нема – расне дискриминације, „али — рекао ми је један адво-
претседништва републике. Пуц-
кат — само белац може бити претседник републике“.
„А зар Батиста није човек мешане, крви7“ — упитао сам га.
„Да — одговорио је он — али пошто је био већ раније претседник, ми сматрамо да је чисте беле расе“,
На Куби има 8 до 9 разних политичких партија, За из_боре, који су били заказани За Јуни, свака од њих је, уместо истицања одређеног политичког програма, водила предизборну борбу истицањем слика својих кандидата, Те слике још увек стоје по зидовима и крај друмова у Хавани, Али избори н•_зће скоро бити одржани. Њих је Батиста одложио на неодређено време, :
С. ГЛИГОРИЋ
НАДА ни најмрачнији притисак и напрње – акинје аро“ тив Југославије нису успеле да је поколебају, органи МВД добили су задатак да, својим пу“ тевима, 'пораде на изолацији на“ те вемље од света у коме је сте“ кла огроман углед – захваљујући спојој снази и чврстини _ своје независности. Почела је примена старог ме“ тода убаџивања лажних иформаџија за међународну употребу.
„Дипломатске патке“
АЗНИ о су канали којима се Р СССР служи у борби про“ тив | Југославије, – Онај ол шнпијуиских канала који се у " бичном говору ~ назива и црпом пропагандом – почели су да упо“ требљавају нарочито интеизивно У последње време.
Сећам се како су 1950 у Њујорку, да би осујетили помоћ у храни тх'шо;' земљи, разни извори блиски делегаџији СССР. пу“ штали „информаџије" и _ давали
знакове о тобожњем свом при“ ближавању. Југословенима У ОУН. измислили
И опе године су
нешто ново.
као – самосталан – међународноправни субјект. Ратификацијом мировног уговора Италија се уврстила у ред уговорних оснивача ове територије. „Овај ста-
тус никада није порицала ни ј
трипартитна декларација од 20 марта 1948 године, јер га није
1 могла једноставно порицати. По
утврђеним општим принципима међународног права и позитивних олредаба оснивачке Повеље ОУН њмеђународни уговори обавезни су за уговорне странке — рекао је др Кушеј. Мировни уговор са Италијом зато је обавезан за све његове потписнике, Ниједна његова одлука не може бити промењена друкчије него по принципима међународног права, тј. једино договором свих земаља потписница. Свака једнострана гтбОомена била би противправна те би претстављала међународноправни деликт,"
НОВЕ ДЕПОРТАЦИЈЕ У МАЂАРСКОЈ
Беч, 29 марта (Танјут) Како се сазнаје из Будимпеште, у главном граду Мађарске врше се припреме за ново депортовање – становништва. Почетком марта градском саобраћајном предузећу у Будимпешти издат је налог да припреми 300 теретних аутомобила. У наредби је наглашено да од тог броја 210 мора бити опремљено за превоз људи, Пошто је и за време прошлих депортација исто транспортно предузеће добило налог да припреми камио не, велики део становништва живи у неизвесности и у страху очекује наређење о депортацији, Ових дана је реквириран дом стараца који се налази у улици Хунгарија Керуз, а старице су депортоване у место Балажа — Ђармат., ————______1 РАД НОМИСИЈЕ ОУН ЗА РАЗОРУЖАЊЕ
Њујорк. 29 марта (АФП) Са једанаест гласова против једног (СССР), Козшс–ија' оУН за разоружање усвојила је радни план који је предложила француска делегација. Планом се предвиђа паралелно разматрање питања о објављивању и проверавању података о наоружању и о регулисању целокупног наоружања и оружаних сна га. Француски предлог претставља компромис америчког и совјетског гледишта.
После дискусије акламацијом је усвојена резолуција упућена министру“ иностраних послова ФНРЈ Едварду Кардељу са молбом да је стави до знања Савету безбедности ОУН.
У резолуцији се, између осталог, констатује да попуштање политици Силе у тршћанском проблему претставља не само тешку политичку грешку, него и флагрантни прекршај позитивних одредаба мировног уговора са Италијом.
ИЗРЕЧЕНА ЈЕ ПРЕСУДА ГРУПИ АГЕНАТА ТРШЋАНСКНОГ НЛН-А
Трст, 29 марта Данас после подне војни суд Војне – управе – Југословенске народне армије Југословенске зоне Слободне Територије Трста изрекао је пресуду групи штпијуна-агената тршћанског КЛН. Осуђени су: Адријано Луњани на 6 година – строгог затвора, Аматоре де Граси на 4 године строгог затвора, Дино Киерего на две годице затвора, Тарчизијо Бенедити на једну годину и шест месеци затвора а Силвано Дапрето на. једну годину затвора условно, Суд је ослободио 'од оптужбе оптужену Сивану Петенер. М. П.
о А Чу СИ еПи е р е Пи У п р а ИНН | ј— еМ 1.1· јз <
БУРНА ДЕБАТА
(Од сталног
Ддопасника
„Борбе") Атина, крајеммарта
Први озбиљан сукоб владе и ПЏапагосове опозиције у скуп-
штини био је так
о жучан и оштар да је лако могло доћи и до
физичког обрачунавања. Интервенција шефова странака и ве-
штина претседника скупштине, ликог ручног звона и електри: час седницу одржали с дозвољава пословник,
који је после дуже употребе вечног звонцета прекидао у згодан У посланичке испаде у границама које За последњих пет година није у грчкој
скупштини било толико узнемирености и буке. Ову заоштрену ситуацију припремили су Папагосов покрет
и његова штамп
нејом по Пелопонезу, на _ којој је он оптужио владајуће кругове да су криви за данашње тешко – економско и политичко стање у земљи и захтевао да влада поднесе оставку. А када је „Њујорк тајмс" оптужио грчког краља за нетрпељивост према Папагосу – и америчка амбасада у Атини се изјаснила за већинрт(и изборни систем, Папагсгс је, – процењујући – ове до•гађаје·кво израз – америчких симпатија, одлучио да је сазрела ситуација – за — обарање владе. — Зато су прваци десне опозиције _ били тако оштри и жучни у својим нападима у скуп и, а њихови послании им помагали колико су год могли, Дочекивали су владине говорнике повицима: – „Седи“, личним увредама, лупали поклопцима СВОј_Их клупа, чак полазили – према противнику да би та 'д физички силом спречили да говори, Претседник | је прекидањем седнице успео бар шест пута у току – протекле дискусије да поврати ред,
Б
Главни предмет напада: стање у војеци
У дискусији су покренута три главна 'питања: стање у војсци, мере за унутрашње смирење и економске тешкоће,
Папагос је у центар | напада поставио стање у војсци. Он је био њен врховни командант. Његове присталице – приписују његовим организационим – способностима – данашње — како кажу домаћи и страни стручњаци — добро стање у грчкој војсци, првенствено у сувозем“ ним | јединицама. Пошто | је откривено да је једна илегална војна организација 'ИДЕА („Свети | Савез грчких – официра") припремала насилан Папагосоп долазак на власт, главна оштрица критике усмерена је на владу баш због прогона ове организације, а главни аргумент је био да,су владином мером погођени најбољи националистички официри. Читава дискусија била је таква да неупућени слушаопи често нису умели да се снађу, јер нису могли да закључе ко је у праву. Чињенице су у тој дискусији изноше-
ШУМАН ИЗЛОНЖИО ВЛАДИН ПЛАН РЕФОРМИ У ТУНИСУ
Предвиђа се реформа извршне и законодавне власти и ублаживање француске контроле
Париз, 29 марта (АФП) Министар иностраних послова Робер Шуман изложио је јуче у Одбору Народне скушити-
'не за спољне послове ситуацију
у Тунису и владин ,план о реформама у тој земљи.
Изражавајући жаљење што су туниски министри, подносећи жалбу ОУН доказали да .Уопште не схватају потребу корисне сарадње између две земље". Шуман је изјавио да они такође нису извршили своју дужност у односу на саботаже и терористичка дела извршена у Тунису.
Излажући влалин план о реформама које би требало спровести у Тунису, Шуман је истакао да Француска намерава „да помотне ,да се Тунис у етапама приближи унутрашњој аутоно-
Франџуске и Француза у Тунису". Предвиђају се следеће реформе: Прво, реформа извршне рласти. Први корак у тТом правцу ' извршен је фебруара прошле године образовањем владе састављене од седам Тунижана и седам Француза. под претседништвом — Тунижана, – уместо француског тенералног резиден та, као што је дотле био случај. Друго, реформа законодавне власти. Предвиђа се образовање две саветодавне – скупштине, које би биле биране, али не директним гласањем. Једна скупштина би била чисто туниска, а друга мешовита. француско-туниска. Трећа реформа би се односила на ублажавање француске контроле. Шуман је напоменуо такође да би стечена права француских службе-
мији, поштујући права интереса | ника била сачувана.
ЦРНА ПРОПАГАНДА
. На једном дипломатском при-
јему у Београду, где су се оку“ пиле званиџе нидз читавог дипло= матског кора, секретар амбасаде СССР нападно је прелетио читаву салу да би, исто тако нападно, пружио руку једном од југосло венских претставника, ипаче на“ шем амбасадору на страни.
Жовијално | га – је – питао за злравље, причао како је саветник амбасаде СССР болестан. а исто тако и отправник Шњуков.“
Двапут је поставио чак пита“ ње, и то посебно гласно да би се запазило, како се осећа један од наших руководилаца«
Синхронизација
АРАЛЕЛНО са овим појавила
се једна вест са разних,
подједнако сумњивих, извора. Ту су се измешали прсти чехословачке, – московске п рим“ ске џрне пропаганде.
Сва три центра, наиме, пусти“ ла су у свет разним — путевима, али“ синхронизовано, – „ннформаџпју" о тобожњем састанку гене“ рала Пека Дапчевића и јот јед“ ног натег високог – руководиоџа са неким совјетским претставни“ цима на југословенско«румунској граниџи, ,
И хановерски лист „Дер Шпигел“, који већ дуже времена слу“ жи као новинарско корито за ре“ ку московских ипформација „нис“
послова –
Пише: Јаша ЛЕВИ
под тезге", добио је у томе свој део задатка. Он је исту бесмислиџу објавио као причу измишљеног · пуковника Јакелића, којн је наводло — пако сиромах није по“ стојао и не постоји — пребегао у Трст, па су – „његову прештампали и неки италијански листови.
Ни Јепђевић није ту остао по страни. Четнички – „војвода" и ратни – злочинац – подједнако . је добар и Москви и Риму за анти“ југословенске цшпљене: вест о не“ постојећем „пребеглом Јакелићу“ лансирана – је и | преко – његовог „билтена“,
Плодови маште ових комбинованих ирпопропагандиста заним“ „љиви су као појава, ,
Сваки идз својих рачупа, МВД преко прашке филијале и кра“ кова у Западној. Немачкој и Италији, Рим преко неких својих листова и џрних канала, удружи“ ли су се на“једном заједничком, антијугословенском – плану.
Индискреције ОНГРЕС Међународног фо“ рума за мир, којп је требало да се одржи у Индијн, септембра ове године, промениће — изгледа — место и време, Одлука о одржавању конгреса донесена је крајем јануара у Па“ риду, на заседању Секрегаријата
изјаву" .
Привременог – комитета родног форума за мпр. институџија ооснована на мира у Загребу.
Међуна« Ова је скупу
уНаши претставниџи у Секретаријату одбили су да потврле нан негирају вест о промени места о државања Конгреса.
Да није одлазак Моте Пијаде # др Видмара у Париз пидиџија да ће се тамо решавати и о томе“
Видеће се ускоро, јер ће 1 и 12 априла бити тамо седниџа Секретаријата, који је сада — ка ко се чује — ојачан са два нова члана. То су Виктор Ларок, се“ кретар – Соџијалистичке — партије Белгије, и Ахарија Нарендра Дев, претседник Извршног одбо“ ра Соџијалнистичке партије Ииди“ је и потпретседник универзитета у Бенаресу,
Ратоборан. свет
ОБРО што Праг и Варшава бране фашпстичке манифе_ стаџије у Италијн, оптужу“ јући нас да им неправедно при“ писујемо предентистичко име. Добро што опај пилићарски „Месађеро венето" у Трсту про« ваљује намере свог римског па“ трона кад отпорено пите да је време да Британија промени политику према Италији „у нитересу аглантске зајелнице“,
Добро је што се види ко је комд брат и како су се измешале
ј а двомесечном кампањом за обарање коа оне владе Пластирас—Венизелос, „ и
Започело се Папагосрвом тур-
не, тумачене и прекрајане према практичним страначким циљевима Папагос је тако тврдиљ'т да њета, док је био врховни командант, нико није известио о постојању — њему – наклоњене илегалне – војне – организације. Његови противници су истакли да су га, напротив, краљ 'и три генерала упозорили на активност поменуте лиге,
Папагос је даље изјавио да је тражио строгу казну за официре који су изазвали пуч на дан његове оставке – на положај У војсци, а на то му је одговорено да је познато да је у погледу њиховог кажњавања заузет супротан став.
Папагос је напао владу што је за начелника штаба сувоземних снага поставила генерала Цакалотоса, а не Китрилакиса, који је недавно смењен с дуж“е ности ~ генералног | инспектора војске због припадништва организацији ИДЕА. | На то су га потсетили да је он лично октуивио Китрилакиса за тешке по-· разе војних јединица у грађанском рату 1948,
Велика дискусија је вођена и око тога да ли су официри који су оптужени за припадништво „Светом савезу грчких официра" стварно најбољи војници, како је тардила опозиција, или су, како су тврдиле владине ПРПСТЗЛНПЕ. бип они од“ говорни за поменути војни пораз. Највеће лично објашњавање изазвало је тобожње поверљиво писмо којим је, према Папагосу, командашт – атичке војне области обавештавао америчку амбасаду у Атиџи о – стању истраге против припадника о ганизације ИДЕА, БВлада је демантовала ~ постојање – сличног акта, а амерички амбасадор Пјурифој је изјавио да с командантом атичке војне области никад – није имао никакав писмени додир. Окривљен за фалсификат, · Папагос је ипак остао при своме тврђењу
Питајње политичких затвореника,
Затим је вођена дискусија 0 томе да ли је истина да ће се појачати левичарска активност у провинцији ако се од преко 40.000 политичких Њ затвореника пусти на слободу · само – 1.200 пробраних и болесних, и о томе ко ће боље решити проблем интернираца: опозиција, – која лаје врло уздржљива и нејасна обећања, или влада, која је објавила одговарајући – законски пројект.
— Унутрашње – смирење – земље, пуштање из затвора и ло-
гора о мањег броја политичких кажњеника претставља – преку потребу, — тврди десна опозиција, — Само, ова – влада Нније способна да то учини, јер ђе пустити и затворенике који би могли постати опасни по садашњи поредак.
Владини посланици, разуме
се, никако нису пристали да се сложе са тврђењем да би Папагосова влада ово питање боље
| решила, јер би направила бо-
љи избор затворенижа које ће да пусти.
— Економска ситуација је очајна, сељаци су голи, тргови-
кредубе страсти – џрнокошуљаша са оним коминформовским, анти“ британски манифестанти са легионарима којн још упек слине за Далмаџијом и нашим – „варвар“ ским“. крајепима.
Али, дође све то предалеко:
Генералии секрогар Надиона« листичке страике (Италије), Вии“ ченџо Капуто, обавестио је прет“ седпика пладе у Риму да су ње „тоће „плаве кошуље“ почеле да стварају „батаљоне за ослобође“ ње . Трста".
Биће – подераних Капут — о!
ко}ип·,·т п
гаћа,
Рачун без крчмара
АО да им је неко дао овла“ 'шћење за то, западне силе су одлучиле да се са Италијапима утроје договарају о' — на= шим надионалним територијама. Не би требало да заборфће да Овде живни један народ који нема длака на јечику, а који је одувек навикао да брани своје право,
Ни ми не делимо туће терито“ рије трећима, па пи наше не лаМо да се деле било коме. Зами“ слите да некоме код нас падне на ум да обећа, реџимо Монаку, на пример, Ливерпул!Р
мде
»
на умртвљена, радници и новници препуштени – сами би, — понављали су говорници из десне опозиције. Влада вије била способна да припреми привредни, програм, — него је у ту сврху позвала грчког стручња= ка из иностранства, чије предлоге још није прихватила, — – — Економски проблеми се не решавају помагањем · богаташа
посланика · Пластирасове · Прогресивне уније центра — а Па-
пагос се до јуче борио 'да вла-
да пружи веће кредите Бодоса- ·
кису и другим крупним капита-. листима. дА
— Економске тешкоће су по следица бржег повећања Њ пенва.
иностраних
ман грчког дувана. Упркос тешкој ситуацији влада је успела да предвиђени буџетски фицит смањи на половину, протехлих девет месеци . цеве. робџ повећале су се само за 6,5%, док је за то иИсто врече повећање цена – у Француској износило 15 процената,
% номска ситуација није лошија
него што је била раније, :] расходи за војне потребе односе половину буџета или 9 прое цената националног дохотка. Ко је крив за данашње тешко. економско стање7 влада може за четири свог постојања – да доведе националну привреду до крахат. Или узрок таквом стању треба тражити у читавом грчком по“ слератном развитку7 — О свим тим питањима се дискутовало пет дана, а нико од присутних не може рећи да је добио к
начни одговор јашњење.
и потпуно раз-
Папагосов неуспех
На завршетку дебате није се остварио Папагосов захтев да се спроведу нови избори по већинском систему, како он
који би му, тврди, с релативном већином гласова ( донели апсолутну већину посланичких мандата и омогућили ~ долазах на власт, Тај захтев је пропао, јер је владина већина изгласала поверење влади.
После овога неуспеха, Папагосови листови су почели да тврде да „Покрет грчког окуп-“ љања" није ни намеравао да обори владу, него само да је у Скупштини разоткрије и осуди. Резултатом гласања није расчишћена унпутрмиња ситуација, истичу ови листови, јер ће нова владина криза искренути приликом доношења коначне одлуке о судбини осам на смрт осуђених комуниста,
Ова ~ парламентарна – борба претставља – Само мали инцидент, — пишу листови блиски владиним странкама, Коалициони кабинет мора хитно – да приступи ~ решењу ~ озбиљних политичких и економских проблема, Изгласавањем поверења
влади одбијен је | један напад десне опозиције, али резултат скупштинске дебате, вођене у оквирима уобичајене страначке борбе, није велики. Та дебата није указала на путеве решења постојећих тешкоћа. · Држање Папатосове опозиције, међутим, јасно је показало једно: кахвим се методама та опозиција служи и каквим би се методама, према томе, служила када
би случајно дошла на власт.
М. АВРАМОВИЋ
ПРЕГОВОРИ О ПРИМИРЈУ У КОРЕЈИ
УЈЕДИЊЕНА НОМАНДА
ПРЕДЛОЖИЛА НОВО РЕ-
ШЕЊЕ ПИТАЊА РАЗМЕНЕ ЗАРОБЉЕНИНА
Токио, 29 марта (Јунајтед-прес) Уједињена команда предложила ' је Севернокорејцима м Кинезима ново решење проблема размене заробљеника. Међутим, судећи према једној емисији Радио Пекинтга, ни ре шење није прихвађено. Овде се не располаже никаквим детаљима јер је ноћи предлог Уједињене команде дат на једној тајној седници, Радио Пекинг је први објавио вест о овом предлогу и одмах одбацио с мотивацијом – да – је „добровољна размена – заробљеника – неприхватљива за Кинезе и Севернокорејце", Кинеско - севернокорејска делегација одбила нови предлог састава комисије за надзирање примирја
Мунсан, 29 марта (АФШТ) Данас је претставник Уједињене команде пуковник Дероу предложио да комисију за надзирање примирја у Кореји сачињавају – само – претставници Шведске, Швајцарске, Пољске и Чехословачке, Он је истоаремено предложио да СССР и Норвешка не уђу у ову комисију,. Међутим, претставник кинеско-севернокорејске команде, пуковник Чанг одбио је овај предлог и инсистирао на укључењу претставника ССС у ову комисију, Л
и јачањем њихових привилетија, — гласила је упадица једног “
е г
џ• 295 За :
Да ли једна · месеца.
# а
г :
Р
з .
· ии
“ | 1 Ћ 4
: