Borba, Mar 30, 1952, page 4
тЈ
Говор Љупча Арсова
У ААИ М
Мивистар Љубчо Арсов
(Наставак са прве стране)
ђених интота; ковница и преса од 1850 тона у Зеници: лдовр“ шиће се прва висока пећ у Зеници капацитета 200.000 тона, која ће ићи у погон 1953 године, због закашњења испоруке опреме за припрему руде;
у Сиску се крајем ове године пушта у погон ситна ваљаоница цеви капацитета 20.000 то. на. а остали део постројења ићи ће у погон 1953 тодине.
Пуштањем у погон Ових И других мањих посторјења у току ове године и довршењем изградње осталих капацитета, ми ћемо у задовољењу – потреба производима црне металургије за народну одбрану и машиноградњу направити огроман скок и велики део потреба задовољити властитим производима.
У обојеној металургији у овој години о инвестирано је 12.731 милион динара или 9,4%,
У овој години пуштамо у погон слектролизу бакра у Бору.
У алуминијској – индустрији проширујемо електролизу алуминијума у Ражинама за 4.500 тона и настављамо изградњу прве секције алуминијског комбината Стрнишће, Грађевински радови на тим објехтима биће завршени у 0о050ј години.
Од укупних инвестиција отпада на метале 6.408,5 милиона динара или 4,7".
Изградњом започетих објеката у индустрији неметала осетно ће се повећати шпраизводња која ће подмирити домаће потребе, а један део моћи ће се и извести.
Овде сам навео – неколико примера и података о изградњи инвестиционих објеката У базичној индустрији. У сличном стању налази се и изградња 06. јеката у осталој индустрији.
Као што се вити из набгојаних примера изградња основних трана привреде у овој години заиста улази у завршну фазу и од темпа пристизања 0преме и њенотг уграђивања 3ависи колико ће 6730 лостићи пуни капапитет, Наша настојања треба ла су усмерена пте свега ка томе да убрзамо из“ гралњу, а особито реализирање опреме и да што више скратимо време ла нам досада уложе“ на средства и неизмеран труд бесплодно не леже замрзнути у недовршеним објектима.
(Аплауз).
|
ПЕТО РЕДОВНО ЗАСЕДАЊЕ НАРОДНЕ С
' ДИСКУСИЈА О ЗАКОНСКИМ
Што пре треба увести радничке савете у колективима железничара
Говор Крста Попиводе претседника Савета за саобраћај и. везе Бладе ФНРЈ
Затим се за реч јавио претседник Савета за Ссаобраћај и везе Владе ФНРЈ Крсто Попивода, „У току 1951 године завршено је и положено колосјека – о0КО 200 км. а пуштене су у саобра-
ћај пруге · Маркозац-Деспотовац, Пурачић — Добој, Семизовац — ВБогошче, док ће о
стале бити пуштене у саобраћај у току – ове године.
Са завршавањем | ових – 200 км наше железничко – грађеринарство извршило је и премашило задатке првог Петогодишњет плана у пориоду 1947 до 1951 г, · изградивши – 1585,3 км. нових пруга чиме је премашило ~ задатке – Петогодиш“ њег плана за 6'% и обнову порушених мостова у дужини 30.308 м., извршивши план са 152%%,
За овакав успјех и остварење наше инвестиционе изград“ ње железничких пруга, о поред жељезничке – грађевинске – оперативе, велика заслуга припада и нашој пожртвованој омладини, која је у ~ изград.љи тако важних објеката унијела свој омладински жар и високу патриотску свијест.
У изградњи су слиједеће пру-
те:
Бреза — Вареш, налази се у завршној фази. Њеним пуштањем у саобраћај ове године омогућиће се несметано снабдијевање Жељезаре ЧЗеница потребним количинама _ железне руде и обратно снабдијевање Вареша коксом и осталим потребама. Пруга Коњиц — Јабланица. На овом дијелу о измјешта се пруга уског колосјека и друм.
Даље, довршава се пруга Добој — Бања Лука и Шталије — Лупоглав.
Гради се пруга Ресник Степојевац. На овој прузи – за сада се форсирају радови на тунелу Бела Река, чијом ће се изградњом омогућити – повезивање колубарског угљеног базена са осталом жељезничком мрежом нормалног колосјека.
Ове године радиће се пруга Бродице — ~ Мајданпек. – Овај дио пруге има изванредан значај за развој и проширење рударског базена бакра, олова и цинка у рударском _ ревиру Мајданпек.
Пруга Скопље — Гостивар која се довршава, везује Скопљс са Тетовом и Гостиваром повезујући хромне руднике у Радуши и Љуботену, фабрику предива у Тетову и Мавровску НЕ централу.
У поморском саобраћају тежиште инвестиционе изградње је на оспособљавању и проширењу наших главних морских лука: Ријека, Шибеник, Сплит, Кардељево и лука Бар, проширењу њихових оперативних 0обала и снабдијевању потребном опремом за рационалнији рад.
Крсто Попивода је изнео по“ дазке о успесима у поштанском, друмском и ваздушном саобраћају. Али је истакао да постигнути успеси у погледу 0бима и брзине грађења нису били праћени успесима у по-
гледу јевтинијег и квалитетнијег извршења ових задатака.
Питање тарифе ·
Ниво нових тарифа за превоз путника и птт услуга одређен је углавном у висини правилног коришћења капацитета и правилне расподјеле расхода становништва на саобраћајне услуге, што треба да утиче на усклађивање расположивих робних фондова.
Саобраћај је прије рата учествовао у укупним расходима становништва са 2,38%, у 1951 години са укупним расходима урачунавши и бонове са 2,96', а према плану робно-новчаног биланса новчани расходи – за саобраћај у 1952 год. учествоваће у укупним расходима становништва са око 3,62".
„Из досадашњих анализа које су вршене са привредним
Министар
Крсто Попивода.
транама утврдило се да Њ нове цијене превоза углавном одговарају новим економским цијенама производа и учешћу транспортних трошкова у њ цијени. Међутим, за извјесне категорије и врсте превоза показала се потреба даљњег усклађивања тарифа, тј. давање – посебних снижења за Њ одређене – врсте превоза и врсте роба. До сада су већ извршене извјесне корекције као на пр., Зад тПревоз поврћа, за превоз млијека итд.
Народни посланици рудар Риста Мијатовић и текстилна радница Ксе-
Намеће се потреба да се изврше извјесне корекције у путничкој тарифи како би се привукао већи број путника, искористили жељезнички – капацитети а истовремено удовољило потребама трудбеника,
Овдје још моту да истакнем да ће све саобраћа:не гране У оквиру плана за 1952 г. а на основу нових превозних цијена — тарифа, утврђеног обима превоза и утврђених трошкова експлоатације, остварити укупну акумулацију од 39,496 милиона динара.'"
Министар Попивода је даље товарио о Пословном – односу између саобраћаја и корисника превоза, о крупним задаци“ ма у овој години и радничком управљању у железничком саобраћају. „Свакако да један тако велики колектив као што је железнички који је показао велике резултате у своме раду од ослобођења до данас — рекао је министар Попивода заслужује да има своје органе радничког – управљања. – Нема сумње да је увођење – радничких савјета на жељезници већ сазрела ствар и да треба У што скорије вријеме предузети мјере да оно ступи у ЖИВОТ. То ће бити суштинска промјена у организацији, систему управљања и пословању жељезнице, то ће бити једна од 0основних гаранција напретка нашег жељезничког саобраћаја".
Поморство
Потом је изнео податке који илуструју развитак наше трговачке морнарице. Попивода је изнео да ће Трговачка морнарица добити у току 1952 године неколико нових 'јединица и. то за прекоморску – пловидбу „Војводину“, · моторни – брод „Авала", изграђен у – нашим бродоградилиштима, затим код путничке обалне пловидбе 06новљену јединицу „Партизанка", као и још 6 нових јединиза из наших бродоградилишта.
Крај говора Крсте Попиводе народни посланици су поздравили аплаузом.
' нија Пилавџић
______________________________----
Наши међународни економски односи
Говор Богдана Црнобрње, помоћника мунистра спољних послова
Затим је претседавајући Јосип Видмар дао реч помоћнику министра – иностраних послова1 Богдану Црнобрњи. '
Међународна економска ситуација у 1951 г. била је обележе-
на низом тешкоћа, рекао је Црнобрња, Ово је дошло – као последица ~ опште – међународ“
не затегнутости – поред – оних најкрупнијих – економских | Последица које о изазива политика – интересних – сфера _ по читаву., светску привреду. Несмањена међународна затегнутост наметнула је повећање издатака за наоружање. Ово је опет довело до поремећаја У привредама појединих земаља.
И поред тога што су Услови на међународном тржишту били тешки и што су постојала разна ограничења светска трговина се у упоређењу са 1950 г, повећада. .
Облици наше економске сарадње са иностранСТтВОМ. 1) Спољно-трговинска робна размена., — Извозом наше тробе на светско тржиште стварамо средства“ за куповину роба потребних нашој привреди. Ово је основни облик наших економских односа,
2) Међународни _ кредити и зајмови. — Употреба – међународних кредита и зајмова је“ сте један од ВАЖНИХ облика
наше међународне – економске сарадње. Наша је земља – до 31 ХП. 1951 г. користила или
има аво по постојећим спо“ р.ш_„:?ч„ да користи 269,360.000 обр. ф међународних дугорочних и средњерочних кредита и зајмова. Од овог износа отплаћено ' је 20,560.000 31, ХП. 1951. г
Као највећи наши кредитори П
обр. 5 до
јављају се САД, Енглеска и Зап. Немачка. Треба истаћи да се послератна енглеска – привреда бори са великим тешкоћама, те је за нас тим значајнија цифра добијених зајмова и кредита.
Зајмове примамо под нормалним пословним условима.
Наша, Влада! је најприје – затражила помоћ од ОСОАД — а за преброђавање – последица _ суше и добила је у износу од 64,220.000 долара. Затим су нам даље пружиле бесплатну – по-
Богдан Црпобрња
моћ у храни Француска у износу од 886.600 долара, Белгија 159.000 долара, Канада 44.300 долара, те оргонизација КЕР 35,315.270 долара. Укупно примљено – као . помоћ у ~ храни 100,580.840 долара.
Наша земља је једина у свету која прима такозвану трипартитну помоћ (од САД, Енглеске и Француске) иако се ове последње две боре са е| кономским тешкоћама. То значи да није за нашу независност
заинтересована само ова или она земља него један велики део света. Такав начин примања помоћи уноси много више стабилности у наше међународне односе, У њземљама на Западу све више људи стичу уверење да је Југославија . један од најдоследнијих бораца за мир, за искрену међународну сарадњу, за одбрану – своје независности од било какве агресије и да је Њ Југославија конструктиван чинилац у међународним односима.
Ми смо до сада добили економске помоћи у храни 100 милиона долара. Затим од владе САД економску помоћ за сировине од 29 милиона долара, зачим помоћ од трију влада (САД, Енглеске и Француске) такозвану трипартитну помоћ у износу од 120 милиона долара за период од 1. УП. 1951 тод. до 1. УП. 1952. До 1. 1. 1952 г. било је ,увезено ,62 милиона долара укључујући увоз из 29 милиона примљених од САД. Помоћ у храни и економска пемоћ примљена у наведеном периоду укупно износи 249 милиона долара. То је успех наше спољне политике. Економски учинак ове помоћи – није мали и он је био јеца?–х од врло крупних услова који нам је омогућио постизање уснеха у нашој привреди.
_. _— —_-___-__-.
( програму изградње кључних објеката ,
Програм кључних Њ ,објеката је утврђен 1950 године. Назвали смо га кључним поограмом зато јер он решава три централна проблема: 1) Он решава платни дефицит наше земље према иностранству, ради тога имаде потпуни ехономски смисао звати та „програмом За ликвидацију – платног дефицита
(
са иностранством". Он решава према томе једно од најслабијих и најосетљивијих места наше пригреде. 2) Он у великој мери оспособљава нашу | привреду за подмирење појачаних потреба наше Армије, нарочито војне индустрије, које – су много порасле у првом реду изазивачком политиком – коминформовског блока. 3) Он решава повећање друштвеног стандарда у знатној мери.
. Концентрација наших привредних напора ва – извршењу програма изградње и пуштања у погон кључних објеката није неко издвојено и једнострано економско питање. То је нај крупније питање програма политике наше Владе и наше земље. Ми смо тај програм сузили на најнижу њ могућу – меру. Он за сада износи око 200 мил. долара (онај део опреме који треба увести из иностранства). Досада је решено – финансирање у износу од око 120 мил. долара. Према томе остаје још за решавање оско 80 мил. дола ра. Сада се управо у Вашингтону воде разговори између“ три западне земље (САД, Епглеске и Француске), који кахо – смо обавештени имају на дневном реду два питања; 1) даља економска помоћ Југослатији. и 2) програм југословенских – инвестиција. Очекује се да ће разговори кроз кратко време бити завршени.
Наш инвестициони – програм дискутован је са претставницима Међународне банке као и са претставницима трипартитне делегације. Сви економисти који су имали прилике да Љ учествују у дискусијама о програму, готово Сви су изнели своја гледишта која потврђују економску оправданост програма.
Само, нажалост, о није _ код свих наших партнера – Са ко-
Ладар КОЈП!"
Народни послапиџи Јовановић
шевски и Блажо
јима сарађујемо, овладало такво На Западу се
мишљење. могу чути И примедбе да је наш план 4у" тархичан. Треба одмах рећи да је, аутархија као одређена економска политика потпунво страна и теориски и практично идејама социјализма, што посебно важи За нашу земљу. Аутархија је средство агресора.
Не ради се о томе да ли је наш програм аутархичан и да ми водимо политику неке еко“ номско-техничке – независности да би били сами себи довољни, него се ради о једном назадном гледању, које развитак односа
Основни задаци спољноп
у целости пре- [
ланик Суљо Врева,
одни пос Нар ар из Трепче
познати руд
у свету превазилази. Наџтв/;ге, ради се о томе да се неКЧМеко– свиђа то да се Југославија
лико Толико у о овОМ периоду
извуче из доње лествице — ек-
сплоатисаних, то је у суш·ги;т позадина гласова о наводној политици.
на 1 аутархичној Ј"Иш„%гх р(}:,цт·х!.ххо приговор да _ Је наш програм дифузан. Ис:гинв, он није једноставан, али је он за нас најекономичнији јер је сконцентрисан на то да решава наш платни дефицит.
У 1951 т. наша сарадња – по динији међународне техничке помоћи тек се почела с:збиљни– ја развијати. Главни облик са-
Недеља, 30 март “5&
радње је кроз ОУН и ј специјализоване оагенције, ју же се очекивати да ће нашу сарадња са ОУН по линији те хничке помоћи даље јачати | ће наша земља од тога
·,11}; још више користи. има
У 1951 г. смо обновили продужили све трговинске спо разуме које смо имали у 1% г. Потписан је нов споразум е Грчком, те су на тај нат нормализовани Трговински ( нашим јужним сусе
интереса | : ски односи јачају И сада тој нема препрека. 1951 т. потписали са споразум о куповини опреме кредит од 10 мил. долара. ( Француском смо потписај споразум о куповини на _ кр дит опреме За војну индустр ју и још неких војних потр а. 1 _ | • Поред овога потписано је в ше транспортних аранжмана конвенција које регулишу, г тања међународног саобраћа Наша робна размена _ врша је са 25 земаља, са којима. иу мо трговинске споразуме 7 даљих 16 са којима су 0; ване трговачке везе. Сада су току трговински преговори Дустријом, – Индијом, Бразиј јом,, Аргентином, Белгијом – допунски преговори са ·Еш„· ском. И у 1952 г. постоје ' широки услови За _ одвија наше робне размене на ве: ком простору.
олитичке активности
ФНРЈ и односи с другим земљама
На почетку свог излагања, помоћник министра – СпОЉљНИХ послова ФНРЈ Лео Матес извео је да се предложени буџет Министарства иностраних послова за 1952 годину углавном заснива на извршењу буџета из прошле године, у којој је Министарство успело да оствари значајну уштеду од 31,725.309 динара. Предлог буџета за 1952 годину нешто је већи, јер је У Министарство спољних послова прешао један део особља бившег Министарства спољне трговине, док су се и котизације за међународне – организације повећале.
Преко 1.500 инцидената у прошлој години
У прошлој години већ позната политика совјетског блока и даље се настављала. Према нашим дипломатским претставницима и службеницима упорно се спроводе дискриминаторски поступци, а на наше националне мањине врши се појачани притисак.
„У току 1951 године — изнео је Матес — органи – суседних земаља совјетског блока изазвали су укупно 1517, а у току прва два месеца ове године још 238 граничних инцидената, провокација, повреда | југословешске територије и _ ваздушног простора. У току 1951 године и до данас, на нашим границама према земљама совјетског бло. ка погинуло је 6, а рањено 10 југословенских граничара,“
Раздобље развијања
сарадње са Граком Прелазећи на односе с другим суседним земљама, – Лео Матес је изнео да је доласком на власт у Грчкој либералних и ~ демократских елемената створена атмосфера за побољшање односа са том земљом. „Упркос постојања извесних тешкоћа, ми о смо у прошлој години склопили споразум о железничком, поштанском, те-
лефонском и телеграфском про |
мету, споразум о ваздушном сасбраћају, о као и Трговински споразум априла 1951 – године. Сви ови споразуми се нормално примењују.
„Једно од нерешених питања, које је претстављало сметњу у односима између наших двеју земаља, било је и питање децг из Грчке. Након што су уклоњене тешкоће које су ометале правилно примењивање – резолуције ОУН о враћању – деце родитељима и Када су почели стизати задовољавајући подаци о деци и родитељима, који се налазе у Грчкој, ово се питање почело успешно решавати. Досада је враћено родитељима у Грчку 385 деце, док је у Канаду, Аустралију и – Француску послато родитељима – штездесеторо деце. :
Почело је развијање и културних и спортских веза, док је сарадња у области ветери нарске, – метеоролошке и дру: гих служби већ у току,
Постигнут напредак у односима са Атустријом Износећи напредак у односи.
ма са републиком А : Пео. МЕато ја реша . ЉУеријО,
„Разматрајући – наше односе са Аустријом | треба
наравно водити рачуна о томе дарсе У Аустрији још увек налазе оку-
пационе трупе. Ниј отреб; . е п Н наглашавати да би Југс•с.павиј: поздравила – што – скорије за кључење државног утовора о
Аустрији, што би · омогућило ] још бољу 'сарадњу између обе земље,; Југославија с интересовањем прати напоре свих оних који на томе искрено раде. Међутим, и поред тога постоје могућности еешавања “ свих отворених питања. · Њихово ре“ шавање ће у првом реду зависити од тога у којој ће мери настојања са наше стране наићи на разумевање у Аустрији.“
Бруталпа денационализација пашег живља под Италијом,
“ Затим је Матес прешао на тр-, шћанско · питање, износећи да је словеначко и хрватско становништво у Италији било изложено крајње бруталној – денационализацији и пре фашизма, и под фашизмом, и у појачаној мери зЗа време рата, и данас,
„Денационализаторске мере—
рекао је Матес — у предратној Италији нису се односиле само на затварање школа на народном језику и културних и просветних друштава и установа, него су ишле до потпуне забране употребе матерњег – језика, присилног мењања имена, же-
стоког економског притиска, расељавања Словенаца и Хрвата да би се на њихова места на-
“ Друг Лео Матес за вре
тме говора
сељавали Италијаши, уништавања друштвене имовине и тварања економски Ј
је х иН пија. Чак су и Мршим;ти;хгт}; њали имена на надгроби ф меницима", Ац
Сматра , а О Сагђш з се на ове пој а потребно да
аве из прош. осврнем зато, је·рисуп% 1644 сумњиво оставиле д'·убо·:е ј је
нео произашао је тћ&упра.во'изнаш | новчи ста Р делегације на мир·овноз
кс>нфер9ч4циј}4 У Паризу 1946 26 тражила да са а делетација
лим Југославији
ред тога ш:;?“ију и подосељавање Њњој нал = М и Ј азе | цијом денацион јА о њ ств ена ализа рва италијанска
ј: тим своје излагање,
Говор Леа Матеса, помоћника министра иностраних ослова
Пошто уговор о Ммиру + донео решење и пошто јеп мену мировног уговора на( наша Блада сматрала неос ривом — јер је стварање ( могуће – једино – као – резуј споразума између Италије Југославије, које би се об зале да делују у правцу т ранције и сарадње Италиј Словенаца и Хрвата — јуто венска Влада је још пре н лико година изразила жељј) се ово питање решти двостра
споразумом између Италиј
Југославије.
Показало се, међутим, де „та настојања наилазила не шкоће, =- А - =- и и
Оргапизовани таласи ан југословенске кампан
Једна је тешкоћа — ] Матесу у томе што у Ита скоро сваке тодине долази ном или два пута до жест. таласа антијутословенске 1 пање у којој учествују и « ворни државни – претставе Италије. Друта је у околи да италијанска влада не П зује никакве намере да сх како Јутославија не може стати на разговоре на бази партитне – декларације | 8: САД, Енглеске и Францус 1948 године, лио којој би лији требало – доделити стТ.
„Ове тешкоће, о односно мањкање разумевања и ! воље од стране наших сусе потстицање иредентисти тенденција довело је до тог се сви досадашњи контакт су могли развити даље од дија измене гледишта.. У лом, члановима ове скупш као и целој нашој јавности знато је из недавне изјаве седника владе да су СВИ : предлози, укључујући – 19 образовања – СТТ као за целине под надзором Итал Југославије, напросто одби;
Економски епоразум! средства јачања, прив| и одбранбене снај
У циљу решења текућ' фицита платног биланса, Влада је затражила и Д економску помоћ од влада У укупном износу у тХ години од 61,5 милисва д' од владе Велике Британ' 11,5 милиона долара, и од' цуске — 6 милиона долар да се воде преговори 0 ] помоћи зЗа ову годину.
Осмог – јануара – ове ] склопљен је у Београду ! зум о привредној саради међу САД и Југославије претставља један – оквир ранжман и предвиђа С Ме о давању економске П нашој земљи у раздобљу Јануара 1955 тодине. мено је Југославија добл Вољне кредите и од ДРУг маља,
„Основни циљ свих ТИ: љбазума јесте јачање наш вреде и наше одбранбе“ ге, како би се учврстила независност – и – осигурж нашим народима.
Затим је Лео Матес иЗи датке о развоју наших ставништава у иностран“
На крају се Матес освр"' рад делетације ФНРЈ # стом заседању Генералне штине ОУН, подвлачећи полазна тачка делатно делегадије била да се допринесе борби за ' мира, за развијање ских односа међу