Borba, Jul 05, 1963, page 3

Петак, 5. јул 1963.

ЧЛАНИЦЕ

КОМЕНТАРИ" ИНФОРМАЦИЈЕ, БЕЛЕШКЕ ЧЛ

"ПОРУКА ЖЕНА СВЕТА

тања чијим решењима жене света желе да дају свој велики допринос. |

Представнице стотина ми лиопа жена свих континевата. „окупљене на шестодневном светском конгресу у Москви, упутиле су пре неколико лана велику п1оруку: „Ми које дајемо живот морамо га и штитити“, Свесне да жене сачињава ју већину човечанства, „мај ке све деце света“ испољиле су на конгресу огромну моралну снагу и спремност за, мајкама својствене, племените акције: да никада не буде рата, да се уништи разорно атомско оружје, да садашњи свет и онај који ће доћи живи срећно и без постојећих предрасуда и не трпељивости, да се деца свих континената васпитавају у духу мира, демократије, напретка и пријатељства међу народима.

Досад можда ни на једном угледном светском СсКУ пу идеје мира и пријатељства нису (биле примљене са тако искреним уверењима Као на овом конгресу. Тачније, кроз идеје мира И пријатељства, изражене У уверењу да ће живот триЈумфовати ако жене и мајке то буду хтеле, изражена је и моћ једног од најдемократскијих покрета нашег времена — међународног покрета жена.

Обезбеђење трајног мира, заустављање трке у наоружању, забрана атомских експеримената, опште И контролисано разоружање, оствљрење мирољубиве коегзистенције међу државама са различитим друштвеним уређењима, остварење правде и општег напретка за све народе без обзира на расу и степен развоја само су нека од битних ПИ-

7 СВЕГ У УРОЈНАМА. ~

Хх У СЕДАМНАЕСТ земаља југоисточне Азије Јапан је прошле године извезао робе за МПлијарду и 384 милиона долара, док је вредност његовог увоза из ових земаља износила 975 ми лиона лолара. Негативан биланс Јапан је за-

_ бележио само са Мала-

"дом. Филипипима и бри танским _ поседима на Северном Борнеу.

Х ЗА ПОСЛЕДЊЕ три године удео земаља у развоју у извозу сировина у индустријски развијене земље опао је са 51 на 47 одсто,

ж ГОДИНЕ 1961, у свету је остварен, рекордан улов рибе — око 41 милион

тона (подаци Уједиње

них нација).

Разоружање. општи мир и принципи мирољубиве ко егзистенције, први пут подржани На тако широким основама, појмови су које уједињене жене · света не желе да одвајају од појмова борбе поробљених народа за независност и од борбе против феудализма, империјализма или фашизма. Ове идеје на конгресу су прихваћене као реална, једино могућа политика нашегр времена. У њој су жене виделе и велику могућност 3за остварење својих права: еманципацију, све-

Писмо из Москђе

БОРБА _

ЛИБЕРМАНОВ ЕХО – ДУГ ДЕСЕТ МЕСЕЦИ _

(од сталног дописника, " „Борбе“) Москва, јула

Месецима већ совјетско предузеће тражи новд путеве, нарочито од новембар ског пленума ЦК КПСС наовамо. Оно жели технички да се модернизује, јефтиније и квалитетније да производи, да саобраћа са што мање државних органа за привредно руковођење, да извршава — разуме се — свој део глобалних планских задатака које прима одозго али, при томе, да оно само одређује начин на који ће се уклапати у комплексни привредни потенцијал.

Тиме листа жеља, боље

страни развој и стварањејрђећи потреба није исцруслова да се призна и по- | цена,

штује достојанство жене у породици, на раду и у дру-“ штву. :

Конгрес је, на жалост, имао и своју сенку. Инциден ти кинеских и још неких делегата и њихово одбијање да гласају за заједнички апел и програм рада Ме ђународне демократске федерације жена означавају, “ најмању руку, злонамерни покушај да се осујете циљеви и јединство конгреса. Негативни став кинеске де легације да су борба за мир и разоружање „празне фра зе“ и да „мирољубива коегзистенција није могућа“ већ је познат. Жалосно је што је на једном оваквом скупу поново изражен. Јер, мало где је испољена спремност ла се очува Мир и за штити живот од могућег безумног разарања у тако широким _ размерама _ као овде, То су желеле оне које дају живот и покушај да се разбије јединство конгреса је за утолико веће жаљење што је тешко поверовати да су кинеске мајке спремне да гласају против срећнијег живота своје деце.

Д. РАНЧИЋ

На прославу Дана независности Алжира стигло око 60 деле-

тација | |

Алжир, 4. јула (Танјут) Цео алжирски народ се ст сема да најсвечаније про слави Прву годишњицу независности. Пети јул, који је уједно проглашен и Даном ФЛН, биће прилика за смотру успеха које је млада држава постигла у првој години слободе. Ова прослава ће бити обележена ра зним културним и спортским манифестацијама, а биће одржан и дефиле јединица алжирске армије. У Алжиру и свим већим градовима биће сутра одржани масовни тародни митин зи На којима ће главна тема бити објашњавање програма партије ФЛН. На ве ликом митингу у главном граду, како се очекује, говориће премијер Бен Бела.

Предузеће осећа потребу да има већи утицај у стварању планова, у сугерисању физиономије продукциле. Оно захтева већа права У коришћењу фондова које само ствара. 6

Затим, све више се намеће предузећу потреба да јача своју директну везу са потрошачем — колективним или индивидуалним, свеједно — јер потрошач најквалификованије оцењује његов рад.

Коначно, траже се и путеви да се произвођач приближи одлучивању, да конкретније утиче на управља ње, да се чешће чује његов глас, мишљење, предлог и, када се његов став не уважи, да му се објасни — због чега. Фаза јачања утицаја произвођача на одлучивање овде се већ назива „учешће трудбеника у управљању“ што, засада, бар јасно одреЂује интенцију кретања ка подруштвљавању функција руковођења и одлучивања. Неке од наведених жеља се већ остварују, о другима се дискутује, полемише, а има и потреба за које се чека да их овлашћени правници претворе у обавезна правила понашања на релацијама предузеће — држава и радник — предузеће. Све у свему, нови се пу-

"теви траже у стилу који ни

је својствен робовању схемама, превазиђеним традицијама и инерцији утабаних стаза.

Подршка Либерману

или полемика с њим2

Равно · десет месеци је прошло од објављивања чувеног чланка харковског професора Либермана који је на страницама „Правде“ изазвао велику дискусију о добити и премијама у предузећу, о материјалним стимулансима и већој самостал

| ности основних ћелија со-

цијалистичке производње предузећа. Та дискусија се сада не води са жаром од прошле јесени и тако масовно као пре десет месеци — али ехо Либермановог чланка се чује још увек у систематичним расуђивањима економиста, у дебатама различитих скупова при-

ОПТУЖЕНИ ДР ВОРД

У Лондону је 28. јуна по чело суђење лондонском ле кару и забављачу „висђког друштва“ др Стивну Ворду. Педесетогодишњи лекао био је тпатрон манекенки која се бавила проституци Јјом Кристини Килер и истовремено пријатељ _ бившез министра рата Џона Профјума и другит углед. них личности из високог енглеског _ друштва. | Др Ворд се бавио ц сликарст-=

вом а позирали су му за тортрете ц војводе од Единбурга, принцеза Марга' рета и други чланови бригамске краљевске куће. Др Ворд је оптужен цзнеђу осталог да је „нечасно живео“ од зарада Крис гите Килер и других девојака жоје је подводио својим пријатељима и познаницима, Од осам оптуасби на једна се не односи на ризик безбедности земље

чико за ту страну „афере | Профјумо“ у Британији влада највеће интересовање. У судској истрази која | је у току посебно се избе- | гава директно спомињање имена нових особа умешаних у аферу. После тротес |

та Вордовог адвоката, су- | дија је дозволио да се умг сто иницијала неке особе помену под именом, али не ц презименом,

вредника, па чак и по предузећима када се расправља о премијама.

Иако је евидентно да неће бити прихваћене Либерманове таблице аутоматизованог дејства материјалних стимуланса, поуздан је утисак да ће добит у совјетском предузећу — како је он предлагао — постати један од основних показатеља за мерење радног успеха сваког колектива произ-

.вођача.

На Либерманов чланак се ових дана осврнуо економиста Лаптев.

Да ли га је подржао

Заиста је тешко упрошћено одговфрити. Јер. Лаптев сматра да Либерман својим предлозима ограничава самостале ност предузећа када сугерише да оно добија „одозго“ планове по номенклатури про изводње, али и ла харковски професор допушта превелику слободу предузећу када МУ дозвољава да у потпуности располаже средствима за капитална улагања!

У суштини Лаптев не .полемише са Либерманом, већ настоји да хладнокрвно анализира шта је могуће а шта нереално да се оствари од оног што је предлагао Харковљанин. Лаптев. дакле, конструктивно прилази Либерману и слаже се с њим: да предузећа треба да добију већу самосталност у планирању. пуно поверење о одређивању асортимана робе и потпуно одрешене руке у награђивању радника, у избору стимулатив них метода.

„Лаптев иде и даље од Либермана. Он предлаже усвајање закона о планирању којим би, између осталог, било гарантовано предузећу — да му спољни фактори „сваки час“ неће захтевати измену плана. То би, према његовом мишљењу. допринело проширењу привредних права предузећа. јачању његове иницијативе и оперативне самосталности. Зашто је погрешио Свердловски совнархоз

Оснивање совнархоза 1957. године (локалних државних органа за руковођење привредом) овде се третира као крупан корак ка дебирокра-

тизацији привреде. Те оцене.

је пракса потврдила. Али сов нархози се не сматрају непогрешивим. Њихова улога, додуше. даље јача (недавно је спроведено укрупњавање сов нархоза). али критички однос према њиховом раду све више јача и „одозго“ и „одоздо“. Причали су нам у фабоипи за машине-алатљике „Красниј пролетариј“. а такође и у комбинату за кугличне лежаје. да совнархозу није свеједно какве ће примедбе добити од предузећа на планске захтеве које совнархоз по-

Пред почетак производног

ставља. Јер. уколико се предузеће и совнархоз не сложе око процене, на пример, производних могућности одређеног капацитета онда постоји и арбитража у лицу вишер државног органа за привредно руковођење.

Коначно, кал совнархози греше у привредној политици. или инсистирају на неправилном односу према предузећу — онда има начина да и јавност сазна о томе. И све је то у складу са настојањем — да јача улога предузећа У социјалистичкој производњи.

Ево примера.,

Недавно је преко штампе критикован Свердловски совнархоз због тога што је „гушио иницијативу“ једног предузећа. То локално привредно руководство. наиме, инсистирало је да. према његовим критеријумима, буде састављен план производње сваке пећи за топљење метала у Уралском машинском заводу. и то пећи које је завод употребљавао за своје интерне-производне потребе!

Обуховски совнархоз успео је да у фабрици на својој територији „испланира“ целокупни асоотиман џепних марамица. Неизвесно је каквим су се критеријумом руководили У совнархозу приликом

„планирања асортимана мара-

мица, али је пбзнато да трговина у највећој количини није хтела да их прими — и фабрици је остала нереализова-

МЕЂУНАРОДНА ТРИБИНА

Стопа проширења америчког капитала у земљама Заједничког тржишта у целини такође је веома импресивна. Крајем 1957. године, девет месеци после потписивања Римског споразума, директне дугорочне америчке инвестиције у земљама Заједничког тржишта достизале су вредност од отприлике 1,7 милијарду долара. Четири године касније ова сума. се повисила за 81 одсто — на отприлике три милијарде долара. Стопа проширења ових инвестиција у Француској одговарала је оној у оквиру Европске економске заједнице.

Уколико бисмо извршили поређење, закључили бисмо да стопа америчких инвестиција у Британији није заостајала за износом од 78 одсто, док су ове инвестиције у Западној Немачкој биле нај веће у земљама Заједничког тржишта, односно 102 одсто. Нове америчке инвестиције у Британији и Немачкој биле су много веће него у Француској. У Британији су оне биле преко четири пута веће него у Француској у периоду од четири године и отприлике достижу заједничку цифРу за свих шест земаља Европске економске заједнице. Међутим, приликом инвестирања ставља се непотребан нагласак на количину новог капитала уложеног у земље У којима амерички концерни већ имају велике интересе. Британија је очигледан пример за ово, з огромне компаније у којима доминирају Сје дињене Државе, као што су „Опел“ („Џенерал моторе“) и „Форд“, стављају и Немачку у сличну категорију.

Многи стручњаци сматрају да прошле инвестиције, које траже нови капитал ради даљег ширења, чине да чак и цифре које представљају повећање у процентима доводе у извесном смислу у заблуду. Ти стручњаци сматрају да је најбољи индикатор тенден ције инвестирања _ документ као што је онај који је припремила „Чејс Менхетн бенк“ за унутрашњу употребу, у коме се наводе нове операције које су америчке компаније отпочеле у Западној Европи

од почетка постојања Заједничког тржишта.

У оваквој анализи Француска се свакако налази на првом месту. Листа „Чејо Менхетна“, која се стално доводи у склад са савременом ситуацијом, наводи за период до краја маја ове године 365 нових подухвата у Француској — а то је свакако лавовски удео. За Француском долазе Италија, Немачка, и Британија, са 286, 285 и 257 таквих подухвата. Мада су неке од ових операција у извесном смислу посматрачке природе (у овој листи води се мало рачуна о обрту), њихов број. даје доста тачну индикацију правца у коме се ства ри развијају.

Да би се избегла забуна, било би добро нагласити још једну „карактеристику измењеног типа послератних америчких инвестиција у иностранству. Почевши отприлике од 1952. године — када се први пут приватни амерички капитал почео придруживати фондовима САД који су се уливали у Европу — највећи део тог капитала употребљавао се за куповину европских производа и акција.

У 1957. години две трећине америчких _ инвестиција У Француској биле су овакве природе, Међутим, од 1960. године па надаље отприлике 80 одсто америчких приватних инвестиција у Француској давано је „директно“ то јест америчке компаније су директно инвестирале у предузећа на која су желеле да утичу или која су хтеле да потпуно контролишу.

Овај начин инвестирања ускоро је постао предмет широких коментара у јавности.

У овом тренутку мора се нагласити један важан елемент. Америчке компаније су у стању да продру у Француску и у остали део света из два разлога: због усавршених техничких средстава, било да се ради о развоју производа или о његовој производњи, и због огромних финансијских могућности. Француска влада нема ништа, против усавршене америчке технологије, Кад год се неки но-

„ООВЈЕТОНО ПРЕДУЗЕЋЕ ТРАНИ НОВЕ ПУТЕВ ())

' представља доказ

саветовања У Металуршком заводу „ХХП конгрес КИСС“

на продукција у износу од 313 хиљада рубаља (око 250 милиона динара). у

Да је предузеће само одлучивалр о асортиману — речено је у критици — никада не би претрпело такав губитак.

Ради се, дакле. о принципи| јелном проблему који још ни| је решен: до које мере се совнархоз може мешати У рад предузећа, у планирање његове производњег

| Биће то, по свој прилици, | још ове године регулисано законом о социјалистичком предузећу. а можда, чак, и законом о планирањуг

Ристо БАЈАЛСКИ

Лустријени парламент прогласио повратан Ота Хабебурга непомељним

проглашава непожељним.

ви амерички производ пробије због свог техничког преимућства — добро је дошао. Миновска финансијска моћ великих америчких компанија је сасвим друга ствар. Размера њихових операција, која чини да операције најразвијенијих европских компанија изгледају ништавне, и капацитет америчких фирми — да намене милионе долара за рекламу и да воде немилосрдне битке за цене — узнемирава оне који сносе одговорност за здраво стање фран цуске привреде.

Оно што забрињава владу У вези са великим америчким пословним фирмама је баш онај елемент који привлачи многе француске фирме. Мора се признати да углавном слика неког скромног француског произвођача, који почиње да дрхти и на саму вест да „Гуџиер“ или „Џенерел фудс“ има намеру да поведе битку против њега; углавном више припада причама него чињеницама. Несумњиво је да је известан. број француских индустријалаца осетио на себи последице америчког напада. Али сада се отприлике половина нових америчких инвестиција у Европи улаже У виду заједничких подухвата са неком стабилном европском компанијом. Као пример могу послужити компаније „Пон-Килмен“,. „ДоукемиклПечини“ и ,„„Шепси Кола-Перије“ — све у Француској. 0сим тога, повремено чак и такве операције 'у којима америчке фирме преузимају француске, иако се понекад сматра да оваква ситуација америчке атресивности, представљају по следицу чињенице — да је француска фирма тражила од америчке фирме да преузме управу. :

Може се рећи да је ово у ствари абдикација у много мањој мери него што то изгледа, Многе традиционалне француске компаније, које ни су сигурне да су у стању да се прошире у тој мери да одговарају размери новог Заједничког тржишта које обухвата 170 милиона становника, сматрају да им је ланше да предају велику већину ак-

" (телексом)

ла предлоге совјетског пре мијера Хрушчова о симултаном склапању уговора о забрани нуклеарних проба и пакта о ненападању између двају војних блокова, „као веома интересантне и значајне“. '

Не часећи ни часа, пред седник Кенеди је одмах по доласку у Вашингтон сазвао два састанка својих најближих сарадника, којима су присуствовали министри Макнамаре и Раск, преговарач Сједињених Др жава на предстојећим разговорима у Москви Аверел Хариман, затим шеф агенције за разоружање Вилијам Фостер и подсекретар у Стејт департменту Џорџ Бол. .

После ових консултација које су вођене у току ЈУ ' черашњег дана, функционери администрације исти

них Држава да прихвате предлог о склапању уговора о забрани нуклеарних гкеплозија под водом, у ат мосфери и ван ње, како је то сугерисао совјетски пре мијер. Према овим извори ма, председник Кенеди је мишљења да овај совјетски најновији,предлог отва ра једну од најповољнијих шанси да се дугогодишњи !' преговори коначно успешно заврше. Споразум о дели мичној забрани нуклеарних тестова омогућио би да се заобиђе и остави отвореним спорно питање ин спекције на лицу места подземних експлозија, које делимични споразум не би обухватио.

Представници америчке администрације, међутим, истичу да везивање и услов љавање споразума о нукле арним експлозијама са пак том о ненападању између варшавске и НАТО групаци је, неће бити прихватљиво за САД и остале западне зе мље. То опет по њиховом ми шљењу не искључује одвојену и посебну дискусију о склапању једног и другог споразума понаособ. Суздржавајући се да песимистич ки оцени предлоге Хрушчова, америчка администраци ја истиче да још не постоје сви елементи који би објаснили да ли премијер Хру-

ција неком америчком великом брату. У случају »Либи, Мекнејл и Либи“ сама француска влада је подржала молбу чикашке фирме, пошто су француски произвођачи конзерви дозволили да могућности за развој ове гране у јужној Француској ишчезну и то због њихове неодговорности. Моментано има готово хиљаду француских компанија за производњу конзерви, а по ловина од ових компанија запошљава. врло мали број радника. Просечна компанија производи само неколико стотина тона конзерви годишње; само један мали део тих компанија производи 10.000 тона. Планом компаније „Либи“, који је поднесен влади, предвиђа се производња од 200.000 тона само у 1967. години, уз даље проширење производње У каснијим годинама. Државни функционери су преклињали француске произвођаче конзервиране робе да се реорганизују, да се сједињаваду и да се концентришу У производне јединице које би обезбеђивале обрт од најмање 10 милиона годишње како-би се постигла извесна економска ефикасност. Они су им понудили тридесетогодишњи зајам за набавку капиталне опреме уз. интерес од 3 одсто. Осамнаест месеци после овог апела готово није било никаквог одговора. „Либи“ је још увек чекао. Он је најзад добио одобрење,

Одмах после тога дошло је до страховите повике од стра не активних пољопривредних организација које представљају ситне поседнике, као и Од стране читавог низа политичких група, укључујући социјалисте, комунисте, присталице Мандес Франса, левичарске деголисте и разноразне технократе. Држава је већ потрошила 160 милиона долара за развој области. Доње Роне и Лангедока и зато им није било мило да неко велико капиталистичко предузеће пожње највећи део к0ристи, Они су у ствари желели кооперативу или неку врсту национализованог подухвата чији би иницијатор

Америчка влада је оцени |

цали су спремност Сједиње

Страна 38.

А интимне нај о анијние

_ повољно ресговиње Вашингтона на предлоге Хрушчова

О СИСТЕМАТСКОМ СКЛАПАЊУ УГОВОРА о ЗАБРАНИ НУКЛЕАРНИХ ПРОБА И ПАКТА

:0 НЕНАПАДАЊУ ИЗМЕЂУ ВАРШАВСКОГ ПАКТА ИНАТО

Њујорк, 4. јул | шчов оставља могућност да

се склопи споразум о забра ни нуклеарних експлозија чак и онда ако Запад не бу де пристао на пакт о ненападању. Такође још није утврђено, каже се овде, да ли делимични споразум '0 тестовима под водом, у ат| мосфери и ван ње, по совјет ском мишљењу треба да укључи и мораторијум над подземним експлозијама. Највећа непознаница у с0овјетским предлозима је та што јоиш није јасно да ли Сједињене Државе и Велика Британија поттисивањем споразума треба да се обавежу да ће његове одредбе бити поштоване и од Франпуске. Ни Вашингтон ни Лондон нису у стању да Мо окви дају такве гараштије.

Све у свему, ма да су изгледи преговора који ускоро почињу у Москви знат= но бољи него икад досад, на путу до споразума стоје крупне препреке. Совјетска иницијатива, према. мишљењу. Американаца ојачала је преговарачке позиције СССР и створила совјетским преговарачима _ нови маневарски простор. Чињеница је међутим да и пред седник Кенеди и његови са радници у тој иницијативи виде позитивне елементе и добре предзнаке за тројне разговоре, којима се данас придружила топла честитка премијера Хрушчова пре деедниху Кенедију поводом америчког националног пра зника.

Све америчке станице да

'нас преносе изјаву Анаста

са Микојана, у којој он каже да су створени сви пред услови за склапање спора- ' зума о забрани нуклеајрних експлозија и да је на Западу да каже своју = реч. Та реч, бар што се тиче Сје дињених Држава, није тотално одбијање Хрушчовље вих предлога, Амбасадори Федералне Немачке, Француске и Британије, информисани су ноћас у Стејт де партменту од стране подсекретара Џорџа Дола 0 моти вима на којима се заснива овакав став. Да не би било

забуне. / | Живко МИЛИЋ.

реј

АМЕРИЧКЕ ПНВЕСТИЦИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ

била држава и оптуживали су владу да се више супротставља социјализму него стра ном утицају.

Међутим, најважнији фактор је страховити терет пољопривредних вишкова у Француској, а француски функционери се. још увек очајнички боре да за њих пронађу тржишта. Компанија „Либи“ је — поред тога што је обећала да ће преговарати како би постигла споразуме са локалним _фармерима, да ће обезбедити опрему и ро бу и да ће узети активно учешће у животу одређене 06ласти — гарантовала да ће извозити 85 одсто производа своје фабрике. Огроман дистрибутерски капацитет ове фирме, као и огромна мрежа за продају на мало која покрива и Европу и Америку и са којом се нове француске сељачке кооперативе тешко могу такмичити, обезбеђује овој америчкој компанији могућност да испуни своје гарантије, Недавно су кругови који заступају француске и итали-

Јанске интересе предузели ак

ције да остваре знатно учешће у овеј компанији. Угла- · вном се сматра да ће ускоро бити створен џиновски трусто за производњу конзервиране хране. | ћ | :

Као што се види из случаја фирме „Либи“, француска влада увиђа корисне последице подухвата чак и највећих америчких; компанија у Француској. То су ефикасна концентрација, оријентисана производња и расподела техвичких средстава, пораст при хода од пореза у корист државе и добит која се поново инпвестира. Америчке фирме укупно обезбеђују 100 милиопа до 200 милиона долара новог капитала годишње. Исто тако, француски "производи дају знатан допринос извозу Француске, Осим тога, у оваквој оријентацији могу се видети користи које су јаоце сваком човеку: нова радна места, нови пооизводи, сти муланес за конкуренцију и проширење националне про-= изводње.

(Наставиће се)